Боривоја Гојковића 9, 18000 Ниш
018/511-403
018/250-188

Предавање професорке Џао Хуеју „Фестивал пролећа у Кини“

Кинеска или лунарна Нова година је најважнији и најрадоснији догађај за Кинезе, заснован на традицији дугој скоро четири миленијума. Прослава Нове године у Кини почела је у четрнаестом веку пре нове ере, када је уведен календар заснован на соларној енергији. Кинески месеци следе Месечеве мене, а не тачну смену годишњих доба. Творци тог календара су у њега убацили 24 сезонска маркера који следе Сунчеву годину и називају се „Jiéqì“ што значи „Чвор времена“, у метеоролошком смислу може се превести као „Соларни термин“. Сваки чвор је тренутак када Сунце достигне једну од 24 подједнако распоређених тачака дуж еклиптике, укључујући солстиције и еквиноксе, постављене у интервалима од 15 степени. Пошто су они соларног порекла, „jiéqì-ji“ падају на приближно исти датум по грегоријанском календару, али у кинеском календару не праве неки очигледан образац. Тек касније, током другог века пре нове ере, цар Вуди западне династије Хан је увео реформе које од тада до данас управљају кинеским календаром.
Лунарни календар је заснован на циклусима Месеца, тако да се датум Кинеске нове године, односно почетак Пролећног фестивала, мења сваке године. Ове године то је 17. јануар и трајаће до 16. фебруара. Кина је релативно касно усвојила грегоријански календар, званично прешавши на њега 1912. године, док је са коришћењем почела тек 1929. године, али лунарни календар је важнији на духовном и културном нивоу. Сви традиционални празници из лунарног календара, као што је зимски солстициј, и даље се прослављају у Кини, а многи Кинези и даље рачунају своје године и датуме рођења по лунарном календару.

  16.01.2020.  |    14:24