Боривоја Гојковића 9, 18000 Ниш
018/511-403
018/250-188

Историјат

Народна библиотека „Стеван Сремац“ једна је од најстаријих културних установа у Граду и прва јавна библиотека у Јужној Србији.

Група професора је у оквиру Гимназије,  1879. године, основала библиотеку и читаоницу за потребе грађана, те се ова година сматра годином оснивања нишке Народне библиотеке.

Две су личности значајне за даљи живот Библиотеке: нишки владика, Јероним Јовановић и писац, Стеван Сремац.

Нишки владика, Јероним Јовановић,  13. маја 1894. године, тестаментом je завештао своју кућу с двориштем, новац и богату личну библиотеку за оснивање Јавне библиотеке, која је после дугог судског процеса свечано отворена 19. септембра 1904. године.

Библиотека је 1906. године добила још једну значајну донацију. Након изненадне смрти Стевана Сремца, његов брат, Јован Сремац, поклонио је целокупну пишчеву личну библиотеку Народној библиотеци.

До краја Другог светског рата Библиотека је била под патронатом Гимназије. Директор Гимназије уједно је био и старатељ Библиотеке, а као библиотекари радили су гимназијски професори.

У Првом светском рату, бугарски окупатор однео је у Софију преко 11 000 драгоцених књига и библиотечки инвентар, а незнатан број је после завршетка овог рата враћен.

У Другом светском рату немачки окупатор спалилио је око 5 000 одабраних наслова, а велики број осталих књига се током окупације изгубио. Након ослобођења, обновљени фондови страдали су у великој поплави, 23. јуна 1948. године, у којој је уништено преко 2 000 књига и скоро целокупна периодика.

Након вишегодишњег мењања локација, Народна библиотека је 1959. године пронашла своје место у згради некадашње Oпштинске управе, у улици Боривоја Гојковића бр. 9.

Данас је Народна библиотека „Стеван Сремац“ савремена институција која располаже фондом од преко 250 000 монографских и преко 950 наслова серијских публикација, богатом завичајном збирком, као и Кабинетом графике,  једином колекцијом штампане уметности у народним библиотекама у Србији, са више од 300 оригиналних графичких отисака.

Са аутоматизованом обрадом библиотечких јединица започело се 2005. године у програму НИБИС, који је урађен по ЈУНИМАРК (UNIMARC) стандарду.

На почетку новог миленујума, главни задатак Библиотеке је успешно прилагођавање новим технолошким достигућима како би задовољила потребе модерног корисника информатичког доба.

Ивана Петковић


ИЗ ИСТОРИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА БИБЛИОТЕЦИ И ПОЈЕДИНЦИМА

Народна библиотека је пролазила кроз разне фазе развоја у свим облицима библиотечке делатности. Од формирања прве нишке читаонице, 1879. године, периоди криза смењивали су се зависно од друштвених догађања. Много пута сељена, уништавана и обнављана, увек је успевала да се некако одржи. Постепено, Библиотека се развијала и ширила своју делатност, унутрашњу и спољну. У унутрашњој организацији дошло је до специјализовања служби по одељењима и одсецима и обављало се образовање и оспособљавање кадрова. Своју друштвену делатност ширила је организујући изложбе, предавања, семинаре, као и кроз сарадњу са другим, већим библиотекама широм Југославије. Данас је она културна, научна, образовна институција од посебног друштвеног значаја, уређена по међународним библиотечким принципима. Да је остварила добрe резултате током свог развоја, показују бројна признања додељена како Библиотеци као институцији тако и њеним радницима који су својим учешћем и радом допринели њеном унапређењу.


НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ДОДЕЉЕНА БИБЛИОТЕЦИ

07. 07. 1954. год.  Прва републичка награда Секретеријата за културу НР Србије.  Награду је доделило Министарство за културу Србије, за рад и унапређење струке.

1958. год.  Прва награда КПЗ Србије за културну активност Библиотеке.

1960. год. Прва награда Савета за културу НР Србије, за дугогодишње резултате рада.

1963. год. Прва награда КПЗ Србије, за вишемесечну акцију сусрета општина под називом „ Људи, књиге и штампа“.

24. 11. 1968. год. Награда за успешну реализацију Пионирских игара. Награду је доделио Општинси одбор југословенских пионирских игара.

14. 10. 1969. год. Повеља коју је доделила Скупштина општине Ниш у знак  признања за активно учешће у друштвенополтичким организацијама власти, поводом двадесетогодишњице ослобођења Ниша.

18. 03. 1972. год. Диплома коју је доделила КПЗ Општине Ниш, за уложене напоре и постигнуте резултате у унапређењу културно-забавног живота на селу.

29. 10. 1977. год. и 13. 10. 1978. год. Захвалнице  за посебан допринос у остваривању циљева омладинске радне акције, које су доделили Савез социјалистичке омладине Србије, Општинска конференција Ниш и ОРА; (1977, 1978. и 1979. год.  Библиотека  је имала свој огранак који је током јула и августа радио само за бригадире ове акције).

31. 03. 1978. год. Награду „Млорад Панић Суреп“ доделила је Заједница матичних библиотека Србије за постигнуте резултате у развоју библиотечке делатности и унапређивања библиотекарства у Републици.

1978. год. Награду „Учитељ Таса“ доделио је КПЗ Општине Ниш.

1979. год. Првомајску награду доделило је Веће Савеза синдиката општине Ниш.

28. 05. 1980. год. Орден заслуга за народ са златном звездом додељен је указом Председништва СФР Југославије поводом стогодишњице постојања Библиотеке, а за истакнуте заслуге у приближавању књиге читаоцима и унапређивању библиотекарства, чиме је учињен значајан допринос у ширењу просвете и културе. Награду је уручио председник Скупштине општине Ниш, Милибор Јовановић, управнику  Народне библиотеке Ниш, Петру Петровићу, 28. 11. 1980. године.

Орден

Библиотека је добијала и више десетина захвалница и спомен плакета од радних и друштвених организација.


НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ДОДЕЉЕНЕ ПОЈЕДИНЦИМА

Душан Милачић – Радио је као библиотекар и управник од 1923. до 1935. год. Године 1961. добио је Октобарску награду Београда за књижевност. Године 1976. добио је награду „Милош Ђурић“.

Миодраг Јовановић – Био је управник Библиотеке од 1952. год. до 1979. год. Године 1949. добио је Орден заслуга за народ III реда од Президијума Народе скупштине ФНРЈ. Године 1955. КУД Абрашевић му је доделио Диплому за ванредно залагање у друштву на пољу културно-уметничког васпитања радних људи града и села, очување револуционарних традиција друштва. У новембру исте године, од градског Савеза спортова, добио је Похвалницу за успешан рад и унапређење спорта у Нишу. Диплому, у знак признања за изузетан допринос кошарци, добио је 1970. год. од Општинског кошаркашког одбора Ниша. Исте године, од  КПЗ Србије, добио је Повељу поводом петнаест година акције „Месец књиге“, за значајне резултате остварене на развијању садржаја ове акције и остварењу интересовања читалаца за књигу .
Године 1971. постхумно, за културни и јавни рад, додељена му је награда „Учитељ Таса“. У новембру, исте године, Заједница матичних библиотека Србије доделила му је награду „Милорад Панић Суреп“, за изузетно залагање и постигнуте резултате у унапређивању библиотечког рада и развоја библиотекарства у Републици. Године 1974. постхумно му је додељена Повеља за дугогодишњи рад и допринос афирмацији листа установе „Народне новине“. Године 1978. од ЈХС је добио Златну значку, као највише признање Фестивала за изузетан допринос развоју и унапређењу Југословенских хорских свечаности. Јубиларну плакету за допринос и афирмацију листа  „Народне нивине“ добио је 1984. год.

Миле Уча и П. Петровић

Предраг Цветичанин –  Радио је у Библиотеци од 1953. до 1981. год. као библиотекар и ВД управник. Године 1954. добио је награду „Борбе“ за причу „Сусрет“. Председник жирија био је Иво Андрић. Он је први добитник Октобарске награде Града Ниша за књижевност и активно учешће у књижевном животу Града. Сребрну медаљу  и Спомен плакету за дугогодишњи предан рад у Пионирској организацији доделила му је општинска конференција Социјалистичког савеза поводом 25 година Пионирске организације. Награду „Милорад Панић Суреп“ добио 1978. од Заједнице матичних библиотека Србије за дугогодишњи рад у библиотечкој делатности.

Никола  Мељаницки –  Радио  је у Библиотеци од 1957. до 1961. год. као библиотекар. На конкурсу „Борбе“, 1954. године, добио је прву награду за причу „Боље“, а 1964. год. Октобарску награду Ниша за књижевност.

Мирко Милојевић –  Радио је у Библиотеци од 1959. до 1992. год. као виши књижничар. Играо је велики рукомет у екипи нишког „Железничара“ и више пута био у рукометној репрезентацији Југославије. Године 1947. добио је значку ЗРЕН за физичке активности. Био је првак Југославије у народном вишебоју, 1948. год. Мозаичку плакету, од Савеза спортова Југославије, добио је 1956. год. за високи домет у рукомету (један од четворице у земљи).

Мирко Милојевић

Живана Станисављевић –  Радила је у Библиотеци од 1960. до 1988. као библиотекар. Похвалу КПЗ Ниш, за успехе у ширењу културе и залагање у традиционалној акцији „Месец дана књиге“, добила је 1960. год. Златну значку КПЗ Србије, за несебичан, предан, дуготрајан и стваралачки рад у ширењу културе народа и народности СР Србије добила је1980. год.

Бранка Симоновић –  Радила је у Библиотеци као књижничар од 1961. до 2000. год. Првомајску награду за дугогодишњи рад доделило јој је Веће савеза синдиката Ниша.

Зорка Митричевска Митић –  Радила је у Библиотеци као књиговезац од 1962. до 1980.  Првомајску награду за дугогодишњи рад доделило јој је Веће савеза синдиката Ниша, 1989. год.

Петар Петровић – Био је управник Библиотеке од 1962. до 1986. год. У Библиотеци је радио до 1996. Признање Црне Горе – СО Жабљак, за допринос поводом формирања библиотеке „Солидарност“ у Жабљаку, добио је 1972. год. Златну плакету Савеза извиђача општине Ниш, за изузетне успехе у раду на остваривању програма и развоју извиђачке организације, добио је 1972. Одликовање „Сребрни јаворов лист са зрацима“ добио је 1975. за изузетне успехе у раду на остваривању програма Савеза извиђача Србије и за обављене задатке од интереса за целу извиђачку организацију у Југославији. Добио је и многобројне дипломе, захвалнице и плакете.

Зоран Николић –  Као виши кљижничар радио је у Библиотеци од 1964. до 1987.  Од Већа Савеза синдиката општине Ниш добио је Првомајску награду 1984. год.

Зоран Николић

аутор  : Снежана Миленковић

  21.07.2015.  |    10:12

Повезани текстови