„Светлост… На врху магичне куле која и у најмрачнијој ноћи у сред најгорих бура и олуја тако постојано пламти и затамњује звезде на небу изнад себе… Каква је ваша? Питајте светионичара. Он зна…” – Aca Celtic, Orthodox Celts
Роман „Светионичар – весници олује”, први том саге „Уточиште” Младена Ђорђевића, вечерас представљен у Библиотеци, представља вишеслојну структуру приче, смештену у жанровима дистопије, трилера, мистерије и неоноара.
Најављујући ову слојевиту сложеност приче, након које нећете остати исти, аутор наводи да роман има и моралну поруку: „светионичари су људи о којима се не говори, а који свету чине велику услугу. Нису у центру пажње, већ у мору безнађа представљају светло у тами. Они су дискретни хероји. Одолевају, што је јача олуја, они су постојанији”.
Надовезујуће на наведени ауторов суд јесу и речи Милоша Петковића „Док будете корачали кроз причу Младена Ђорђевића, ноге ће вас водити мокрим улицама Вранолујног, али ће вам поглед све време бити прикован за ватру светионика. Зашто? Нећу вам рећи. Останите у тами ако нисте кадри да пронађете пут до светлости”.
О роману су, поред аутора, вечерас говорили: писац Милош Петковић и новинар портала „Аутостоперски водич кроз фантастику” Дарко Станковић.