Вечерас је у Народној библиотеци „Стеван Сремац” одржано књижевно вече у оквиру песничке манифестације „Чудовање Слободана Стојадиновића”. У знак сећања на „човека широке душе и отвореног срца” објављена је споменица „Чудесник” коју је приредио Милош Јанковић.
Његов живот се завршио, али реч о њему тек почиње. Иако Слободан Стојадиновић Чуде није више међу нама, фактички он је ту, кроз своје дело, сећања савременика, јер како каже Миленко Д. Јовановић „Слободан беше духован и душеван са срцем невине девојчице. А кад су књижевна вредновања била у питању, беше строжији и непомирљивији од Љубомира Недића. Под његовом уредничком руком није се могло објављивати свашта. Није могло код њега оно циле-миле, већ ваља ли текст ил’ не ваља. Образован, начитан и талентован од малена. Као учесник и сведок ништа му није промицало мимо уха и ока. А био је невероватно информисан о књижевним и другим збивањима пунећи кафане београдске хумором и смехом.”
Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик.
Слободан Стојадиновић је, како наглашава Горан Максимовић „по свему особен и атипичан пјесник, онај који сумња и преиспитује, који је циничан и неприлагодљив, онај који се поиграва са конвенцијама и разобличава лажи, који увијек жуди за тиме да проникне у оно што је магловито и нејасно, а његова је лирика, у магистралним својим токовима, израсла у ексклузиван глас савременог српског пјесништва.”
У програму су учествовали: Јован Пејчић, Андреј Јелић Мариоков, Драган Ј. Ристић, Зоран Вучић, Борица Лилић, Милоје Дончић, Велимир Костов, Миња Илијева, Мирослав Тодоровић, Зоран Вучић, Јовица Ђурић Мајор, Душан Мијајловић Адски, Русомир Арсић, Иванка Косанић.

„Чудећи се нећеш пут ка себи наћи
А не чудећи се заборавићеш ко си
А ја се мењам и могао бих изаћи
из себе да погледам шта ме носи…”

С. С. Чуде