„Поезија Весне Пауновић Ђукић води читаоца путем свеколиког препознавања и упознавања самог себе. Прстохватом живота захвата, прима, предаје грумење љубави и дели га са својим вољенима вечним жаром којим бележи, слика изражајном емотивношћу и импресивношћу тренутке доживљене и проживљене“, како запажа Наташа Бундало Микић.
О књизи су говорили: Бранислав Јанковић, Анђелија Ђукић и Весна Пауновић Ђукић.