ПОСЕТА УЧЕНИКА ОШ „Краљ Петар I”
У петак, 18.11.2011, уочи почетка обележавања Светског дана детета, на Одељењу књиге за децу, у 15:15 часова, посету су нам уприличили ученици V1 и V4 основне школе „Краљ Петар I” са својом наставницом Надеждом Поповић.
Уз добродошлицу особља библиотеке деца су одушевљено, речима дивљења посматрала библиотеку. Сврха ове посете била је подстицање књижевне информисаности и креативности код деце основношколског узраста. Даљи ток сусрета осмислила је библиотекарка Мира Церовић, а својим креативним инсертом из радионице „Оригами“ децу је анимирала колегиница Ивана Радојковић.
На самом почетку, библиотекарка је замолила двоје деце, која по мишљењу својих другара и наставнице лепо пишу, да заузму улогу новинара у библиотеци. Девојчица Ања Антић из V4 и дечак Виктор Радомировић из V1 са задовољством су прихватили предлог. У даљем тексту биће објављене њихове новинарске колумне са овог сусрета. Након избора малих новинара деца су представила неколико књига које су им понуђене из богатог фонда библиотеке.
Спонтано, кроз разговор са децом, библиотекарка Мира Церовић испричала је кратко, једну занимљиву причу о механикусу Херону из Александрије који је морао да измишља и прави разна чудеса како би привукао публику. Једно од тих чуда дешавало се и у чувеној Александријској библиотеци. Наиме, Херон је осмислио и направио представу са великим вратима која су се сама отварала и затварала. Испричала им је још неколико занимљивих детаља са намером да скрене пажњу деци на књиге библиотеке као својеврсно чудо и културну лепоту. Деца су пажљиво одслушала предстваљање књига, затим су сами пожелели да прочитају неколико вицева из понуђених књига Да пукнеш од смехаи Да пукнеш од зеке.
Представљајући књигу Пријатељство аутора Хајнца Јаниша, деца су одговарала на питање: „По чему можеш препознати пријатеља?“ Било је речи и о дечијем филму. Деца су поменула наслове књига по којима су снимљени и филмови, као нпр. Нарнијаи Хари Потер.
Библиотекарке су упознале децу са текућим и будућим креативним радионицама. Мира Церовић је деци објаснила идеју и смисао радионице „Споменар“ која ће највероватније почети са радом почетком 2012. године. Деца су показала интересовање за ову врсту ангажовања у библиотеци и сами су се распричали на ту тему. Одушевљено су поздравили радионицу „Весели оригами“ и са занимањем одрадили пар облика од папира уз вешту демонстрацију Иване Радојковић.
Новинарски записи
Ања Антовић V4
ОШ „Краљ Петар I”
Налазимо се у дечјој билиотеци у којој има више од 40 000 књига. У читаоници, одвијају се разне радионице. Прва следећа радионица одржаће ће 19.11.2011 како нас је обавестила Ивана Радојковић. Тема ће бити „Оригами“.
Данас, 18.11.2011. књиге су представили следећи ученици:
Петар Тодоров прочитао је кратак приказ књиге „Зимзеленова последња трка“
Ана Бисенић представила је књигу „Треснућу вас! Бранила се Ема“
Катарина Радомировић представила је књигу „Слагалица од успомена“
Александар Коцић представио је књигу „Чик ако смеш Клер“
Иван Рајковић представио је књигу „Будале и смарачи“
Петар Тошић представила је књигу „Жута минута“
Лука Стевић представио је књигу „Листа жеља“
Најављена је и нова радионица „Споменар“. Присутним ученицима пружена је шанса да и сами осете чари радионице и опробају се у oригамију.
На питање библиотекара: „Шта је то пријатељство?“, једна девојчица одговорила је, да је то ситуација када са пријатељима делиш све.
Други мали новинар дечју библиотеку видео је овако:
Виктор Радомировић V1
ОШ „Краљ Петар I“
У библиотеци има много разних књига. Ту су бајке, басне, приче, сликовнице и новине. Постоји и радионица Кина, Стара Грчка и Египат . Све је шарено, књиге се све сијају.
Затим је забележио представљање књига слично као другарица Ања Антовић.
Сада правимо мачку од папира и одговарамо на питања: „Шта је пријатељство?“
Након одговора које су дали ученици на ову тему, једна госпођа је прочитала из књиге Пријатељство, сиријску пословицу : „Покажи ми своје пријатеље, па ћу ти рећи ко си“
Деца су одушевљено поздравила библиотекаре и пожелела да постану чланови билиотеке. Ивана Радојковић објаснила је деци процедуру уписа.
Наставница Надежда Петровић помно је пратила посету својих ученика и са дивљењем поздравила је овај приступ популаризације књиге и билиотеке. Изразила је жељу да и даље сарађује са Одељењем за децу.
библиотекар Мира Церовић
Мира Церовић, библиотекар Одељења књиге за децу и уредник Кутка за младе, вам препоручује:
1
ПРИЈАТЕЉСТВО
Не каже се узалуд књига је највећи пријатељ. Лепе речи у књигама не могу нас изневерити. Живети уз пријатеље може нам спасити живот тврде научници. Са пријатељима делимо своје тајне и поверавамо се кад нам је тешко. Пријатељства чине велико осећање среће. Најлепше мисли, песме, приче и бајке у књизи Пријатељство сабрао је немачки писац Ханц Јаниш. Читајући ову књигу, упознаћете новог пријатеља и продубити разумвање старог пријатељства.
Из књиге:
Ко нађе пријатеља, нашао је благо.
индијанска пословиц
Шта је пријатељ? Једна душа настањена у два тела.
Аристотел
2.
ТАЈНА МЕСЕЧЕВЕ ЗЕМЉЕ
Роман Тајна Месечеве земље списатељице Елизабет Гуџ од момента кад се нашао на полицама библиотеке привукао је пажњу младих читалаца. Читан и хваљен заслужио је да буде представљен новој читалачкој публици. Заплет романа одвија се у тајанственој атмосфери Месечеве земље. Главна јунакиња Марија Мариведер кроз низ страшних и романтичних догађаја решава мистично нарушени мир и срећу у долини Месечеве земље. Узбудљива и романтична прича између Марије и Робина завршава се срећно.
Из књиге:
Робин и Марија су се венчали тек идућег пролећа зато што су старији сматрали како им је потребна још једна година учења да обуздавају нарав пре него што почну да живе заједно.
3.
СВЕТА ЉУБАВ
Света љубав је роман о љубави краља Јована Владимира и принцезе Теодоре Косаре.То је искрена и снажна средњовековна прича о безвременој љубави. Љубав ослобађа тамнице, враћа човеку царство, а царству владаре. Витезовић сугерише како војске и епохе пролазе, а Љубав остаје.
Из књиге:
Били су једно у друго смртно заљубљени.И њина љубав бесмртна поста за живота њина.
4.
БЕОГРАДСКА ПРИНЦЕЗА
Љубав једног дечака и две девојчице истог имена је тајанствена и узбудљива прича смештена између јаве и сна у времену два различита историјска раздобља.
Из књиге:
Ако ме позове и предложи да се видимо, шта ћу рећи? Вероватно ћу одмах прихватити – где год она хоће и где год она каже...
5.
ДЕВОЈКЕ ОСТАЈУ ДО КАСНО
Главна јунакиња Ели и њене другарице воде нас кроз искричаву и веродостојну причу вечитих дилема света младих људи. Како може да се изгуби појам о времену кад упознаш једног дечка.Колико смеш остати увече, нарочито ако ти се догоди нешто занимљиво?
Из књиге:
Рећи ћу да сам се вратила код Надин и да ми је она пустила свој омиљени хорор филм Девојке остају до касно и да нас је филм био толико обузео да једноставно нисмо могле да престанемо да гледамо, па смо изгубиле осећај за време.То није потпуна лаж...
НОВО
ФОНД ЗА ТИНЕЈЏЕРСКИ ЉУБАВНИ РОМАН
Најчешћи проблеми и теме младих које се срећу у пракси су: осећање незадовољства, проблеми у односима са другима, у породици, међу пријатељима, љубавни проблеми, поновљени неуспеси, страхови, осећање мање вредности, проблеми у вези са полном улогом... Све то условило је експанзију популарне литературе за младе.
Феномен '' тинејџерска литература'' у модерном смислу речи, могло би се рећи је новијег датума. Још 80 и 90-их година у литератури се могу наћи мишљења писаца и књижевних критичара да код нас не постоји литература за тинејџере, ни страна ни домаћа.
Једном сам прочитала, неко је написао: '' Млади за које су писали наши старци- порасли су, старци за које су писали млади- подетињили су''.
У новије време старни и наши аутори схватају да за добру књигу за младе треба и права прича, са актуелним садржајем. Тинејџерској популацији не припадају данас младићи и девојке по својим годинама већ и старији читаоци који се осећају младим.
УНЕСКО је раније неговао – међународну омладинску библиотеку у Минхену – на коју су се за избор романа за младе могли ослонити и домаћи издавачи.
Задовољство ми је рећи да је Дечје одељење Народне библиотеке ''Стеван Сремац'' међу првим библиотекама у Србији формирало фонд за тинејџерски роман.
Фонд за сада броји око 300 наслова домаћих и страних романа.
Млади су заинтересовани за различите садржаје: авантуристичке, криминалистичке, фантастику – митску и научну а највише за садржаје на тему мушко женских односа, трагање за љубављу и искреним пријатељством.
Има и оних тинејџера чију машту покреће штиво са елементима магијског и религијског.
Ми смо се у Дечјем одељењу определили да наш тинејџерски фод попунимо пре свега романима и причама за заљубљене. Разлог томе је што добар део читалачке публике чине млади који се још увек не осећају спремним да се умешају у одрасле читаоце а имају потребу да једним делом свог бића уживају у чарима детињства. Намера нам је да читаоцима улепшамо време проведено у библиотеци и неким новим садржајима који ће тематски обогатити део фонда намењен тинејџерима.
Кад је реч о романима и ауторима поменула бих као најчитаније из овог опуса следеће:
Стефани Мајер: ''Сумрак' , ''Млад месец'', ''Помрачење''
Мег Макаферти: ''Траљави почеци''
Лизи Харисон: ''Клика''
Нил Гејмен: ''Звездана прашина''
Џон Ворд: ''Град пустоши''
Пејн: ''Побуњени тинејџер''
Градимир Стојковић: сви наслови
 |
 |
 |
Мира Церовић
ТИНЕЈЏЕРИ САРАДНИЦИ
Како ???
Сви људи мисле да су проблеми које они имају највећи и најтежи, али да ли се икада запитају са каквим проблемима се тинејџери сусрећу?! Од кога тражити помоћ и савет, са ким разговарати?! Како тражити помоћ породице ако та породица сама има проблем?! Како им показати да и ми постојимо и да је нама потребна помоћ да решимо проблеме које они ни не примећују?!
Како????? Да ли је неко већ писао о томе? Постоји ли негде описано нечије искуство са проблемима које носи физички изглед у нашим годинама када нам је јако битно да се свима допаднемо, а себи налазимо разноразне мане?
Други проблем који мучи све моје вршњаке јесте тај веома битан излазак и како прићи некоме ко нам се свиђа. Где наћи рецепт да родитељи разумеју зашто баш вечерас мора да се остане дуже и зашто се њихово ''дете шминка када шминка није за децу''. Како решити проблем са ''другарицом'' која не жели да се дружи са онима који носе ''аир мах'' патике или због тога сматра себе посебно вредном, а оне који су добри другари не цени ни мало - напротив то сматра за велику ману!!! Како превазићи и одговорити на увреде и оговарања која су постала део наше свакодневнице??? Како се одбранити од нечије лажи и како се помирити са другарицом са којом сам се посвађала због нечије лажи???
Како, како, како... ако у уџбеницима можемо да нађемо решење за задатак који нам се чини нерешивим сигурна сам да и у библиотеци постоје књиге које ће дати решење за наше проблеме.
Марта Савић
БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕ
Млади желе библиотеку која их
прихвата такве какви јесу. То је добро
организована библиотека у којој је лако пронаћи
оно што ти треба, и која је отворена када је
младима то потребно. Библиотекари прихватају
њихове навике, и ту су кад младима треба помоћ.
Библиотека младих садржи велику разноликост
медијских и рачунарских радних станица. Постоји
просторија за размишљање као и за излазак и
чаврљање са пријатељима. Ово је постало јасно у
извештају припремљеном за Библиотеку Роскилд
коју је урадио Дански центар за истраживање
младих. Опис библиотеке младих необично је
близак библиотеци коју и сами библиотекари
желе да створе. Већина библиотекара жели да
има више различитих медија, више простора
за различите функције и дуже радно време, али
чине све што могу у оквирима који су им дати.
Упркос чињеници да библиотекари и млади
имају исте жеље у вези са библиотеком, извештај
показује да традиционална библиотека у својој
најбољој (де лукс) верзији није истовремено и
идеална библиотека младих. Њихова животна
ситуација и њихова концепција библиотеке
показују да постоји јаз између библиотекара и
младих.
Негостољубива библиотека
Млади библиотеку виде као неприлагодљиву
и дискриминаторску. Радно време је узрок
препирке. Библиотека је затворена када млади
имају времена да је посете, и млади хоће да оду
у библиотеку а да не морају унапред планирати
посету.
Такође постоје правила због којих млади
осећају да нису добродошли. Посебно због
јули 2007 - гласило бмс - вести 17
правила тишине осећају како библиотека
није место за њих. Млади схватају потребу
за контемплацијом, и они то сматрају једном
од функција библиотеке за коју је потребно
обезбедити простор, али то се не уклапа у њихов
животни стил. Они су комуникативни, користе
медије и уче кроз тимски рад.
Млади библиотеку сматрају дискриминаторском.
Један млад човек је објаснио како је
често виђао библиотекара који хоће да помогне
старијој особи, док се младој само каже да оде до
полице, где је заправо млада особа већ покушала
нешто да нађе. Аутори извештаја закључују да
оно што се догоди у конкретној ситуацији није
толико значајно, већ како млади то доживљавају.
Они библиотеку доживљавају као место где
тешко проналазе оно што им је потребно и
једнако тешко добијају помоћ да то пронађу.
Млади такође осећају да често посећују
библиотеку узалудно. Већина њих је и раније
користила библиотеку и поново ће ако тамо нађу
оно што им је потребно. Многи млади кажу да
су посећивали библиотеку када се Интернет
први пут појавио. Нису га имали код куће, али
су имали приступ у библиотеци. Ипак, Интернет
није једина атрактивна ствар за њих. Они такође
долазе зато што знају да ће и њихови пријатељи
бити тамо из истог разлога. На овај начин
библиотека постаје део њиховог социјалног
живота.
Друштвени живот младих
Библиотека снова за младе је комбинација
класичне библиотеке и оних “места у граду” где
цвета њихов друштвени живот. Овакви снови
рефлектују животну ситуацију младих. Њихов
свакодневни живот је испуњен школом, домаћим
задацима и одмарањем У слободно време они
бирају активности које могу сами да организују.
Воле да иду на спортске активности и да се срећу
на друштвеном простору који њима одговара,
било да је то кафе, продавница, биоскоп или
заједничко трчање.
Млади људи који су учествовали у студији
сви су на нивоу средњешколског образовања.
Ово је период у њиховим животима када
напуштају детињство и марају да пронађу свој
идентитет као млада одрасла особа. Морају да
одаберу своје образовање и по први пут морају
да доносе одлуке које ће утицати на њихов живот
као одрасле особе. Постоји наравно велики број
осталих “први пут”: везе, секс, алкохол и забаве
као и нове образовне институције са новим
пријатељима.
У њиховој потрази за идентитетом, друштвени
живот постаје циљ сам по себи. Заједно са својим
пријатељима они трагају за тим у физичком
градском простору, преко мобилних телефона
или Интернета. У градском простору они се
могу срести под својим условима без уплитања
одраслих и рестриктивних правила. Овде они
могу преузети примере једни од других и из
садашњости и развојних тенденција и на тај
начин развијати свој идентитет.
Према ауторима извештаја социјални аспект
је посебно значајан. То је начин живота у који
се библиотеке морају укључити. Ово је стил
живота у којем млади највећу пажњу придају
самоорганизацији, друштвености и са што је
могуће мање уплитања одраслих. То је такође
животни стил у коме се одбацује све што се не
сматра релевантним.
Тина Пил
Саветник Библиотеке Роскилд
Scandinavian Public Library Quarterly
Volume 40, br 1, 2007