POSETA UČENIKA OŠ „Kralj Petar I”

            U petak, 18.11.2011, uoči početka obeležavanja Svetskog dana deteta, na  Odeljenju knjige za decu, u 15:15 časova, posetu su nam upriličili učenici V1 i V4 osnovne škole „Kralj Petar I” sa svojom nastavnicom Nadeždom Popović.
Uz dobrodošlicu osoblja biblioteke deca su oduševljeno, rečima divljenja posmatrala biblioteku. Svrha ove posete bila je podsticanje književne informisanosti i kreativnosti kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Dalji tok susreta osmislila je bibliotekarka Mira Cerović, a svojim kreativnim insertom iz radionice „Origami“ decu je animirala koleginica Ivana Radojković.
Na samom početku, bibliotekarka je zamolila dvoje dece, koja po mišljenju svojih drugara i nastavnice lepo pišu, da zauzmu ulogu novinara u biblioteci. Devojčica Anja Antić iz V4 i dečak Viktor Radomirović iz V1 sa zadovoljstvom su prihvatili predlog. U daljem tekstu biće objavljene njihove novinarske kolumne sa ovog susreta. Nakon izbora malih novinara deca su predstavila nekoliko knjiga koje su im ponuđene iz bogatog fonda biblioteke.
Spontano, kroz razgovor sa decom, bibliotekarka Mira Cerović ispričala je kratko, jednu zanimljivu priču o mehanikusu Heronu iz Aleksandrije koji je morao da izmišlja i pravi razna čudesa kako bi privukao publiku. Jedno od tih čuda dešavalo se i u čuvenoj Aleksandrijskoj biblioteci. Naime, Heron je osmislio i napravio predstavu sa velikim vratima koja su se sama otvarala i zatvarala. Ispričala im je još nekoliko zanimljivih detalja sa namerom da skrene pažnju deci na knjige biblioteke kao svojevrsno čudo i kulturnu lepotu. Deca su pažljivo odslušala predstvaljanje knjiga, zatim su sami poželeli da pročitaju nekoliko viceva iz ponuđenih knjiga Da pukneš od smehai Da pukneš od zeke.
Predstavljajući knjigu Prijateljstvo autora Hajnca Janiša, deca su odgovarala na pitanje: „Po čemu možeš prepoznati prijatelja?“ Bilo je reči i o dečijem filmu. Deca su pomenula naslove knjiga po kojima su snimljeni i filmovi, kao npr. Narnijai Hari Poter.
Bibliotekarke su upoznale decu sa tekućim i budućim kreativnim radionicama. Mira Cerović je deci objasnila ideju i smisao radionice „Spomenar“ koja će najverovatnije početi sa radom početkom 2012. godine. Deca su pokazala interesovanje za ovu vrstu angažovanja u biblioteci i sami su se raspričali na tu temu. Oduševljeno su pozdravili radionicu „Veseli origami“ i sa zanimanjem odradili par oblika od papira uz veštu demonstraciju Ivane Radojković.

Novinarski zapisi

Anja Antović  V4
OŠ „Kralj Petar I”

Nalazimo se u dečjoj bilioteci u kojoj ima više od 40 000 knjiga. U čitaonici, odvijaju se razne radionice. Prva sledeća radionica održaće će 19.11.2011 kako nas je obavestila Ivana Radojković. Tema će biti „Origami“.
Danas, 18.11.2011. knjige su predstavili sledeći učenici:
Petar Todorov pročitao je kratak prikaz knjige „Zimzelenova poslednja trka“
Ana Bisenić predstavila je knjigu „Tresnuću vas! Branila se Ema“
Katarina Radomirović predstavila je knjigu „Slagalica od uspomena“
Aleksandar Kocić predstavio je knjigu „Čik ako smeš Kler“
Ivan Rajković  predstavio je knjigu „Budale i smarači“
Petar Tošić predstavila je knjigu „Žuta minuta“
Luka Stević predstavio je knjigu „Lista želja“
Najavljena je i nova radionica „Spomenar“. Prisutnim učenicima pružena je šansa da i sami osete čari radionice i oprobaju se u origamiju.
Na pitanje bibliotekara: „Šta je to prijateljstvo?“,  jedna devojčica odgovorila je, da je to situacija kada sa prijateljima deliš sve.

Drugi mali novinar dečju biblioteku video je ovako:

Viktor Radomirović  V1
OŠ „Kralj Petar I“

U biblioteci ima mnogo raznih knjiga. Tu su bajke, basne, priče, slikovnice i novine. Postoji i radionica Kina, Stara Grčka i Egipat . Sve je šareno, knjige se sve sijaju.

Zatim je zabeležio predstavljanje knjiga slično kao drugarica Anja Antović.

Sada pravimo mačku od papira i odgovaramo na pitanja: „Šta je prijateljstvo?“
Nakon odgovora koje su dali učenici na ovu temu, jedna gospođa je pročitala iz knjige Prijateljstvo, sirijsku poslovicu : „Pokaži mi svoje prijatelje, pa ću ti reći ko si“

Deca su oduševljeno pozdravila bibliotekare i poželela da postanu članovi bilioteke. Ivana Radojković objasnila je deci proceduru upisa.
Nastavnica Nadežda Petrović pomno je pratila posetu svojih učenika i sa divljenjem pozdravila je ovaj pristup popularizacije knjige i bilioteke. Izrazila je želju da i dalje sarađuje sa Odeljenjem za decu.

                                                                                                             bibliotekar Mira Cerović

 

Mira Cerović, bibliotekar Odeljenja knjige za decu i urednik Kutka za mlade, vam preporučuje:

1
PRIJATELJSTVO

Ne kaže se uzalud knjiga je najveći prijatelj. Lepe reči u knjigama ne mogu nas izneveriti. Živeti uz prijatelje može nam spasiti život tvrde naučnici. Sa prijateljima delimo svoje tajne i poveravamo se kad nam je teško. Prijateljstva čine veliko osećanje sreće. Najlepše misli, pesme, priče i bajke u knjizi Prijateljstvo sabrao je nemački pisac Hanc Janiš. Čitajući ovu knjigu, upoznaćete novog prijatelja i produbiti razumvanje starog prijateljstva.

Iz knjige:
Ko nađe prijatelja, našao je blago.
indijanska poslovic

Šta je prijatelj? Jedna duša nastanjena u dva tela.
Aristotel

2.

TAJNA MESEČEVE ZEMLJE

 

Roman Tajna Mesečeve zemlje spisateljice Elizabet Gudž od momenta kad se našao na policama biblioteke privukao je pažnju mladih čitalaca. Čitan i hvaljen zaslužio je da bude predstavljen novoj čitalačkoj publici. Zaplet romana odvija se  u tajanstvenoj atmosferi Mesečeve zemlje. Glavna junakinja Marija Mariveder kroz niz strašnih i romantičnih događaja rešava mistično narušeni mir i sreću u dolini Mesečeve zemlje. Uzbudljiva i romantična priča između Marije i Robina završava se srećno.

Iz knjige:
Robin i Marija su se venčali tek idućeg proleća zato što su stariji smatrali kako im je potrebna još jedna godina učenja da obuzdavaju narav pre nego što počnu da žive zajedno.

 3.
SVETA LJUBAV

Sveta ljubav je roman o ljubavi kralja Jovana Vladimira  i princeze Teodore Kosare.To je iskrena  i snažna srednjovekovna priča o bezvremenoj ljubavi. Ljubav oslobađa tamnice, vraća čoveku carstvo, a carstvu vladare. Vitezović sugeriše kako vojske i epohe prolaze, a Ljubav ostaje.

Iz knjige:
Bili su jedno u drugo smrtno zaljubljeni.I njina ljubav besmrtna posta za života njina.

4.
BEOGRADSKA PRINCEZA


Ljubav jednog dečaka i dve devojčice istog imena je tajanstvena i uzbudljiva priča smeštena između jave i sna u vremenu dva različita istorijska razdoblja.

Iz knjige:
Ako me pozove i predloži da se vidimo, šta ću reći? Verovatno ću odmah prihvatiti – gde god ona hoće i gde god ona kaže...

 5.

DEVOJKE OSTAJU DO KASNO

 

Glavna junakinja Eli i njene drugarice vode nas kroz iskričavu i verodostojnu priču večitih dilema sveta mladih ljudi. Kako može da se izgubi pojam o vremenu kad upoznaš jednog dečka.Koliko smeš ostati uveče, naročito ako ti se dogodi nešto zanimljivo?

Iz knjige:
Reći ću da sam se vratila kod Nadin i da mi je ona pustila svoj omiljeni horor film Devojke ostaju do kasno i da nas je film bio toliko obuzeo da jednostavno nismo mogle da prestanemo da gledamo, pa smo izgubile osećaj za vreme.To nije potpuna laž...

 

NOVO
FOND ZA TINEJDŽERSKI LJUBAVNI ROMAN

            Najčešći problemi i teme mladih koje se sreću u praksi su: osećanje nezadovoljstva, problemi u odnosima sa drugima, u porodici, među prijateljima, ljubavni problemi, ponovljeni neuspesi, strahovi, osećanje manje vrednosti, problemi u vezi sa polnom ulogom... Sve to uslovilo je ekspanziju popularne literature za mlade.
            Fenomen '' tinejdžerska literatura'' u modernom smislu reči, moglo bi se reći je novijeg datuma. Još 80 i 90-ih godina u literaturi se mogu naći mišljenja pisaca i književnih kritičara da kod nas ne postoji literatura za tinejdžere, ni strana  ni domaća.
            Jednom sam pročitala, neko je napisao: '' Mladi  za koje su pisali naši starci- porasli su, starci za koje su pisali mladi- podetinjili su''.
            U novije vreme starni i naši autori shvataju da za dobru knjigu za mlade treba i prava priča, sa aktuelnim sadržajem. Tinejdžerskoj populaciji ne pripadaju danas mladići  i devojke po svojim godinama već i stariji čitaoci koji se osećaju mladim.
            UNESKO je ranije negovao – međunarodnu omladinsku biblioteku u Minhenu – na koju su se za izbor romana za mlade mogli osloniti i domaći izdavači.
            Zadovoljstvo mi je reći da je Dečje odeljenje Narodne biblioteke ''Stevan Sremac'' među prvim bibliotekama u Srbiji formiralo fond za tinejdžerski roman.
            Fond za sada broji oko 300 naslova domaćih i stranih romana.
            Mladi su zainteresovani za različite sadržaje: avanturističke, kriminalističke, fantastiku – mitsku i naučnu a najviše za sadržaje na temu muško ženskih odnosa, traganje za ljubavlju i iskrenim prijateljstvom.
            Ima i onih tinejdžera čiju maštu pokreće štivo sa elementima magijskog i religijskog.
            Mi smo se u Dečjem odeljenju opredelili da naš tinejdžerski fod popunimo pre svega romanima i pričama za zaljubljene. Razlog tome je što dobar deo čitalačke publike čine mladi koji se još uvek ne osećaju spremnim da se umešaju u odrasle čitaoce a imaju potrebu da jednim delom svog bića uživaju u čarima detinjstva. Namera nam je da čitaocima ulepšamo vreme provedeno u biblioteci i nekim novim sadržajima koji će tematski obogatiti deo fonda namenjen tinejdžerima.
            Kad je reč o romanima i autorima pomenula bih kao najčitanije iz ovog opusa sledeće:

  • Meg Makaferti:              ''Traljavi počeci''
  • Lizi Harison:                  ''Klika''
  • Nil Gejmen:                   ''Zvezdana prašina''
  • Džon Vord:                    ''Grad pustoši''
  • Pejn:                             ''Pobunjeni tinejdžer''
  • Gradimir Stojković:         svi naslovi

 

  
 

Мira Cerović

TINEJDŽERI SARADNICI
Kako ???

            Svi ljudi misle da su problemi koje oni imaju najveći i najteži, ali da li se ikada zapitaju sa kakvim problemima se tinejdžeri susreću?! Od koga tražiti pomoć i savet, sa kim razgovarati?! Kako tražiti pomoć porodice ako ta porodica sama ima problem?! Kako im pokazati da i mi postojimo i da je nama potrebna pomoć da rešimo probleme koje oni ni ne primećuju?!
            Kako????? Da li je neko već pisao o tome? Postoji li negde opisano nečije iskustvo sa problemima koje nosi fizički izgled u našim godinama kada nam je jako bitno da se svima dopadnemo, a sebi nalazimo raznorazne mane?
            Drugi problem koji muči sve moje vršnjake jeste taj veoma bitan izlazak i kako prići nekome ko nam se sviđa. Gde naći recept da roditelji razumeju zašto baš večeras mora da se ostane duže i zašto se njihovo ''dete šminka kada šminka nije za decu''. Kako rešiti problem sa ''drugaricom'' koja ne želi da se druži sa onima koji nose ''air mah'' patike ili zbog toga smatra sebe posebno vrednom, a one koji su dobri drugari ne ceni ni malo -  naprotiv to smatra za veliku manu!!!  Kako prevazići i odgovoriti na uvrede i ogovaranja koja su postala deo naše svakodnevnice??? Kako se odbraniti od nečije laži i kako se pomiriti sa drugaricom sa kojom sam se posvađala zbog nečije laži???
            Kako, kako, kako... ako u udžbenicima možemo da nađemo rešenje za zadatak koji nam se čini nerešivim sigurna sam da i u biblioteci postoje knjige koje će dati rešenje za naše probleme.

                                                                                                                      
Marta Savić

 

BIBLIOTEKA ZA MLADE

 

Mladi žele biblioteku koja ih
prihvata takve kakvi jesu. To je dobro
organizovana biblioteka u kojoj je lako pronaći
ono što ti treba, i koja je otvorena kada je
mladima to potrebno. Bibliotekari prihvataju
njihove navike, i tu su kad mladima treba pomoć.
Biblioteka mladih sadrži veliku raznolikost
medijskih i računarskih radnih stanica. Postoji
prostorija za razmišljanje kao i za izlazak i
čavrljanje sa prijateljima. Ovo je postalo jasno u
izveštaju pripremljenom za Biblioteku Roskild
koju je uradio Danski centar za istraživanje
mladih. Opis biblioteke mladih neobično je
blizak biblioteci koju i sami bibliotekari
žele da stvore. Većina bibliotekara želi da
ima više različitih medija, više prostora
za različite funkcije i duže radno vreme, ali
čine sve što mogu u okvirima koji su im dati.
Uprkos činjenici da bibliotekari i mladi
imaju iste želje u vezi sa bibliotekom, izveštaj
pokazuje da tradicionalna biblioteka u svojoj
najboljoj (de luks) verziji nije istovremeno i
idealna biblioteka mladih. Njihova životna
situacija i njihova koncepcija biblioteke
pokazuju da postoji jaz između bibliotekara i
mladih.
Negostoljubiva biblioteka
Mladi biblioteku vide kao neprilagodljivu
i diskriminatorsku. Radno vreme je uzrok
prepirke. Biblioteka je zatvorena kada mladi
imaju vremena da je posete, i mladi hoće da odu
u biblioteku a da ne moraju unapred planirati
posetu.
Takođe postoje pravila zbog kojih mladi
osećaju da nisu dobrodošli. Posebno zbog
juli 2007 - glasilo bms - vesti 17
pravila tišine osećaju kako biblioteka
nije mesto za njih. Mladi shvataju potrebu
za kontemplacijom, i oni to smatraju jednom
od funkcija biblioteke za koju je potrebno
obezbediti prostor, ali to se ne uklapa u njihov
životni stil. Oni su komunikativni, koriste
medije i uče kroz timski rad.
Mladi biblioteku smatraju diskriminatorskom.
Jedan mlad čovek je objasnio kako je
često viđao bibliotekara koji hoće da pomogne
starijoj osobi, dok se mladoj samo kaže da ode do
police, gde je zapravo mlada osoba već pokušala
nešto da nađe. Autori izveštaja zaključuju da
ono što se dogodi u konkretnoj situaciji nije
toliko značajno, već kako mladi to doživljavaju.
Oni biblioteku doživljavaju kao mesto gde
teško pronalaze ono što im je potrebno i
jednako teško dobijaju pomoć da to pronađu.
Mladi takođe osećaju da često posećuju
biblioteku uzaludno. Većina njih je i ranije
koristila biblioteku i ponovo će ako tamo nađu
ono što im je potrebno. Mnogi mladi kažu da
su posećivali biblioteku kada se Internet
prvi put pojavio. Nisu ga imali kod kuće, ali
su imali pristup u biblioteci. Ipak, Internet
nije jedina atraktivna stvar za njih. Oni takođe
dolaze zato što znaju da će i njihovi prijatelji
biti tamo iz istog razloga. Na ovaj način
biblioteka postaje deo njihovog socijalnog
života.
Društveni život mladih
Biblioteka snova za mlade je kombinacija
klasične biblioteke i onih “mesta u gradu” gde
cveta njihov društveni život. Ovakvi snovi
reflektuju životnu situaciju mladih. Njihov
svakodnevni život je ispunjen školom, domaćim
zadacima i odmaranjem U slobodno vreme oni
biraju aktivnosti koje mogu sami da organizuju.
Vole da idu na sportske aktivnosti i da se sreću
na društvenom prostoru koji njima odgovara,
bilo da je to kafe, prodavnica, bioskop ili
zajedničko trčanje.
Mladi ljudi koji su učestvovali u studiji
svi su na nivou srednješkolskog obrazovanja.
Ovo je period u njihovim životima kada
napuštaju detinjstvo i maraju da pronađu svoj
identitet kao mlada odrasla osoba. Moraju da
odaberu svoje obrazovanje i po prvi put moraju
da donose odluke koje će uticati na njihov život
kao odrasle osobe. Postoji naravno veliki broj
ostalih “prvi put”: veze, seks, alkohol i zabave
kao i nove obrazovne institucije sa novim
prijateljima.
U njihovoj potrazi za identitetom, društveni
život postaje cilj sam po sebi. Zajedno sa svojim
prijateljima oni tragaju za tim u fizičkom
gradskom prostoru, preko mobilnih telefona
ili Interneta. U gradskom prostoru oni se
mogu sresti pod svojim uslovima bez uplitanja
odraslih i restriktivnih pravila. Ovde oni
mogu preuzeti primere jedni od drugih i iz
sadašnjosti i razvojnih tendencija i na taj
način razvijati svoj identitet.
Prema autorima izveštaja socijalni aspekt
je posebno značajan. To je način života u koji
se biblioteke moraju uključiti. Ovo je stil
života u kojem mladi najveću pažnju pridaju
samoorganizaciji, društvenosti i sa što je
moguće manje uplitanja odraslih. To je takođe
životni stil u kome se odbacuje sve što se ne
smatra relevantnim.

 

Tina Pil
Savetnik Biblioteke Roskild
Scandinavian Public Library Quarterly
Volume 40, br 1, 2007


 

 

 

Povratak na prethodnu stranu