1.ПРВА НАГРАДА-Алекса Миленковић

Краљевић Марко, јунак над јунацима

Кад бих могао да бирам,
ког јунака из књиге да имитирам,
одлучио бих врло лако,
да то буде Краљевић Марко.

Како би то било, рећи ћу вам радо,
задовољни били би и старо и младо.

Јевросима мајка, родила јунака!
Да помажем сиротињу,
да поштујем сву родбину.
Краљевић без круне, народ свој разуме.

Ја бркове дуге сучем,
јак буздован земљом вучем,
са Шарцем да вино делим,
с побратимом се веселим.

Мој побратим Милош, срце у јунака,
Нађе ми се у невољи, са пет-шест момака.
Са њим у дуелу, ко год да се нађе,
не постоји начин, на крај да изађе.

Вила Равијојла, другарица стара,
јавља се из горе, гласно проговара:
– Краљевићу Марко, ти јуначе смели,
запевај у гори, па ме развесели!

Сироте девојке Турака се плаше,
кад стасају за удају, мора порез да плаћају.
Решио сам и тај проблем без велике муке,
свадбарину укинуо, разјурио Турке.

Из Прилепа града, престонице моје,
јуришам на Арапина, дани му се броје.
Кад га одаламим, зубе ће да скупља,
неће више моћи војску да окупља.

Савладао ја сам и јунаке друге,
Кесеџију Мусу, од Костура Мину.
Биле су то борбе велике и дуге,
и коњи су плакали од велике туге.

Чудна је ова судбина моја,
не прође дан без љутога боја!

Алекса Миленковић 7/4
ОШ „Радоје Домановић“, Ниш
Наталија Миленковић, наставник српског језика
064/2454-995, natalijicacica@yahoo.com

2.НАГРАДА-Ања Александра Васиљевић

ДА САМ ЈУНАК ИЗ ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ …

Драги Мали Принче,
Сусрет са тобом променио ми је живот, изнова,
можда ти јеси мали дечак, из света снова,
али разумећеш добро тугу мојих речи,
коју само љубав може да излечи

Погледи на свет претварају се у мале оквире,
у које све мање љубави стаје,
поново се рађа нешто окрутно,
зле творевине људи окупирају природу,
заробиле су је, зачарале, опасност тек следи,
свој отров шаљу даље, ка теби,
Долази будућност намерена да покори
Сву хармонију на Земљи,

Мој тужни Мали Принче, не препознају сви добро,
Страхујем да ће нам срца ослепети, и сурови ум завладати,

Видиш, на твојој планети се много брже рађају руже,
Ти си свој цвет заливао љубављу,
Овде их само баштовани узгајају,
Нема их више, њихова врста изумире,

Многи људи су повучени, самују,
Затворили су своја врата, и само топла реч,
Их може откључати, али на жалост тих речи нема,

Неки су подигли зидове, оковане лажима и преварама,
Које круже, и вечно опстају,
Плашим се мрака и сурове таме,
У којој све наше врлине нестају

Хеј,
Па ЉУБАВ је тај чаробни лек – осмех,
А можда су мост наш разговор и речи,
Који ће сваки човек прећи,

Али…можда пресуши Небо, због мржње,
Или нестане Свет, завлада злоба,
Из срца нека букне пламен речи
И поспе по главама мало чаролије,
Да људи бистрије мисле,

И да свима пренесе:
ЉУБАВ покреће Свет,
А злоба га зауставља…

Ања Александра Василијевић 62
ОШ “Васа Чарапић“
Авалска 48а
11223 Бели Поток
тел. 0113906988
0113906981
e-mail: osvasacarapic@gmail.com

наставница Снежана Стојановић
тел.064-5750166
e-mail: snecasto@gmail.com

2.ДРУГА НАГРАДА-Биљана Стошић

ДА САМ ЈУНАК ИЗ ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ

Не постоји проблем који један сат читања не може да реши. Када реалност постане тамна, када осећамо да ћемо се угушити у сопственим проблемима ако се ускоро не појави светлост на крају тунела, када сузе већ навиру и траже свој пут низ образ, бег у неки други свет није баш најхрабрији поступак, али у већини случајева представља идеално решење. Постати неко други можда јесте немогућа мисија, али поистоветити се са неким и на неко време побећи у туђи живот могуће је, само ако имамо довољно воље, маште и књигу – наизглед само скуп реченица и поглавља, али када боље размислимо, читаву збирку разних ликова од којих сваки има свој поглед на свет.
,,Оно по чему се разликујемо нас спаја.“, ,,Сви су вредни спашавања.“, ,,До несебичности се долази путем храбрости, а храбар си само ако си несебичан.“, ,,Људи који ме воле и љубав и оданост коју дајем њима чине ме другачијом. Не припадам нигде, јер управо ти људи формирају моју личност много боље него што је нека група или категорија икада могла.“ , или ,,Људи лече једни друге. Овај свет ће успети. Знам, осећам, верујем у то.“, само су нека од размишљања моје омиљене јунакиње, Беатрис Прајор, из серије књига ,,Другачија“, ,,Побуњена“ и ,,Одана“ ауторке Веронике Рот. Њена храброст, несебичност и жртва наводе ме да размишљам о свету у којем живимо, о вредности живота, о самој разлици између живота и смрти, о особинама које нас стављају у тачно одређене и прецизно дефинисане групе, самопоштовању, губитку, танкој линији између храбрости и непромишљености и последицама које различита размишљања људи остављају на функционалност планете. Управо због тога, често лек за своје проблеме тражим тако што одем у њен свет. Често ми се у глави ставра мисао ,,да сам лик из омиљене књиге“, па зато тада побегнем из реалности и у својој машти добијем плаву косу и тетоважу три галеба који лете према мом срцу. Прво нађем мирно, тамно место у подземној тврђави у којој живим, покушам да не мислим ни о чему и урадим нешто што често радим: кажем себи ,,затвори очи, удахни, изброји до пет, отвори очи, издахни“. То помаже у решавању проблема који се стварају већ при свитању. Пре него што почне још један дан, одлазим на кров зграде два блока северно од тврђаве и уживам у висини. Иако висина неким људима изгледа страшно, ја је обожавам. Волим све што чини да осећам као да дишем адреналин уместо ваздуха. Мој живот своди се на сређивање мисли и лечење рана из претходне године, која ми је донела напуштање моје породице и проналазак новог света. Коса ми се већ враћа на нормалну дужину, прошло је више од четири месеца од завршетка читавог хаоса око реорганизовања владе, када сам исекла косу како ме не би препознали, или, можда, јер ни ја нисам желела да препознам себе. Беатрис је била девојка од 16 година коју су сви могли да газе, и која никад није била довољно добра, већ увек критикована и себична. Данас, у мојој кожи је особа која је у два наврата променила свој свет. Ово је неко ко се бори за себе и за људе које воли. Ово је Трис. Најлепши део дана је испред мене. Кроз масу људи успевам да уочим своје пријатеље. Кристина ми прилази и даје ми мафин, мој омиљени доричак. Време је за ,,спуштање низ жицу“. Сви мисле да учествујем у разговору са људима око себе, али ја сам већ далеко у својим мислима, као и обично. Моје мисли су пресечене јер сам чула своје име. Ја сам следећа. Сигурносни појасеви су свуда око мене, јер ако неко падне са ове висине, не може преживети. Чујем гласове који кажу: ,,Само напред!“, и не могу да зауставим осмех. Жица води право назад кући, и док буквално летим схватам стварну вредност живљења. Када погледам у празан басен, готово да могу да замислим како је некада језеро изгледало. Лет ће трајати неких 30 секунди, а када сви појасеви буду пресечени и када паднем у мрежу састављену од руку људи, мојих познаника и пријатеља, знам да ћу поново схватити зашто бити оно што јеси не може бити лоше.
,,Живот нас оштећује. Сваког од нас. Од тога не можемо да се сакријемо. Али људи поправаљају друге људе. Све ране се лече.“, један је од мојих омиљених цитата ове невероватне јунакиње. Када одем у њен свет, покушавам да прођем кроз најлепше тренутке у њеном животу да бих разумела шта она мисли овим цитатом. Живот је леп, после свих рана и жртава, свиће нови, лепши дан. Да сам лик из своје омиљене књиге, вероватно не бих могла да се осмехнем после свих лоших ствари, али поистовећивање са овим ликом даје ми снагу да се борим са својим бригама када се из њеног вратим у свој свет. Запамтите, у скоро сто процената лоших ситуација, размишљања неког коме се дивимо, поготово лика из књиге која има добру и снажну поруку, помажу и лече ране. Из свих мојих покушаја да постанем као моја омиљена јунакиња научила сам много, тако да, хајдемо сви у свет књижевности, у лов на поруке и поуке!

Биљана Стошић, ученица осмог разреда
ОШ ,,Славко Златановић“ Мирошевце
16204 Мирошевце
065/9890918
Данијела Стојилковић, библиотекар школе

3.ТРЕЋА НАГРАДА-Љиљана Михајловић

Мој пут у средиште Земље

Зимске ноћи су идеалне за читање. Сместим се у удобну фотељу, ушушкам топлим ћебетом и утонем у чаробни свет књиге.
У раном детињству пажњу су ми привлачиле бајке, а како сам одрастала, мој читалачки укус се мењао. Тренутно сам у фази читања авантуристичких романа. Након упознавања Робинзона, доживела сам своју робинзонијаду. Са Томом Сојером ишла сам у школу, мрштила се при самој помисли на рибље уље и залутала у пећину. Била сам и члан посаде подморнице Наутилус двадесет хиљада миља под морем. Онда је на ред дошло путовање у средиште земље.
Улазим у нови, непознати свет, пун авантура и опасности. Преда мном је прастара шума, густа и мрачна. Крећем се уском стазом и дивим необичном биљном свету који се простире све до океана. Желим да истражујем даље, али немам избора. Морам да направим сплав којим ћу прећи део велике водене површине. Било је теже него што сам мислила, али не посустајем. Сетих се макета које сам израђивала у школи. Исти је поступак, само су димензије много, много веће. Ипак треба пловити океаном. Важно је да сплав буде сигуран и издржи до краја пловидбе. Мало знања и вештине сам применила и склопила мајсторски сплав.
– Само храбро – говорим сама себи и започињем океанску авантуру. Све је ишло по плану док нисам чула изнад себе застрашујуће крике. Обрушиле су се на мене необичне и велике птице које су личиле на грозна створења, попут оних из хорор филмова. Страх ме обузео, али сам знала да морам остати присебна и наставити својим путем. Одједном се раздувао јак ветар и таласи су љуљали сплав, па сам имала утисак да ћу се преврнути. Олуја је беснела и црни облаци су прекрили небо. Ово путовање ће трајати читаву вечност, помислила сам. Насукала сам се на стену која је светлела необичном светлошћу. Схватила сам да је океан под земљом крио много тајни. Поред свега што сам видела до тада, овај нови проналазак ми је давао највећу наду. Дијаманти о којима је говорио професор Лиденброк су били ту, испред мене. Заборавих на све невоље, погледом испратих тмурне, олујне облаке који однесоше грозне птичурине у непознатом правцу, и са миром седох на стену да се дивим овој лепоти природе.
Професор се појавио са водичем Хансом и честитао ми на открићу.
– Вредело је чекати све ове године на експедицију од Исланда до Италије! Браво Аксел! – потапшао ме по рамену.
Ја се стидљиво поклоних. Вероватно ћу се просвестити кад се вратим кући. Како смо допринели науци сазнаћу много година касније, на додели награде за откриће века.
Живот је чудо!
Шта сам још видела и доживела сазнаћете ако прочитате роман „Пут у средиште Земље“. Хвала Жилу Верну што је овековечио моју причу!

Љиљана Михајловић 6/1
ОШ „Први мај“, Трупале
Наталија Миленковић, наставник српског језика
064/2454-995, natalijicacica@yahoo.com

3.ТРЕЋА НАГРАДА-Михајло Миловановић

Чаролија Хари Потера

Читајући књиге разне, стихове и прозу,
прошао сам авантуре, у броду и возу;
биле оне истините или можда лажне,
за мене су битне и веома важне.

Једна књига је на мене чаролију бацила,
са главним јунаком скроз ме одушевила;
пожелео тад сам да будем ко Потер,
добро сте ме чули, лично Хари Потер!

Био бих ко он, ништа не бих мењао,
његов стил живота, радо бих прихватио.
Увек бих помагао својим пријатељима,
захваљујући моћи разних чаролија.

Имао бих обавезно свој чаробни штапић,
јер сам тако сигурнији у свету одраслих.
Постоје на Земљи многи зли људи,
увек се појави неко да науди.

Ја бих да заштитим сву децу на свету,
јер су деца украс за нашу планету.
Причали би о мени, да сам јак и снажан,
можда бих се мало и правио важан.

Школу чаробњака ја бих завршио,
да савладам силе зла, пуно бих се трудио.
Дружину бих своју окупио тада,
да победим мрачну страну којом демон влада.

Чаробан је свет из књига,
док читамо нема брига;
прођемо кроз вртове и најлепше баште,
путујемо тако на крилима маште.

Михајло Миловановић 6/1
ОШ „Први мај“, Трупале
Наталија Миленковић, наставник српског језика
064/2454-995, natalijicacica@yahoo.com

ПОХВАЉЕН РАД-Дуња Вићентијевић

тема: ДА САМ ЈУНАК ИЗ ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ …

Фејсбук бајка

Некада давно, иза седам гора и седам мора, живела је принцеза у прелепом замку.
Виле су је чувале и училе како да постане лепа и фина принцеза.
Једног пролећног дана виле су дошле да јој кажу како морају да обиђу и друге принцезе, а њој остављају чаробно огледало. Кад год буде имала питање или јој буде досадно, нека седне пред огледало и добиће одговор, или неку разоноду против досаде. Док су причале са принцезом, виле нису приметиле да се иза њихових леђа прикрала зла вила Фејс, и сакрила са друге стране огледала.
Кад су виле отишле из замка, радознала принцеза је села пред огледало, а на њему се приказала Фејс. Почела је да прича, мења одећу, прича, забавља, прича и прича… Принцеза је била очарана њеном појавом, замађијана њеним речима и обузета огледалом са Фејс на њему. Није примећивала ништа око себе – другарице маркизе је одбијала кад би је звале да се шетају, дворкиње је грубо терала из собе, храну је јела само кад би је краљица мајка натерала, на слушкиње је викала, престала је да се умива, чешља, сече нокте, дотерује и пресвлачи, а кревет јој је био столица испред огледала…
Сви на двору били су очајни, нису знали шта да раде…
Када је пао први снег, виле су се вратиле. Када су виделе принцезу, нису могле да верују својим очима. Та прљава и чупава девојка црвених очију је она њихова умиљата и лепа принцеза?!? Тада су погледале у шта то непрестано зури и угледале злу Фејс у огледалу. Све им је постало јасно. Скочиле су да је ухвате, али је Фејс била бржа и побегла им. У том тренутку се принцеза тргла. Као да се пробудила из стогодишњег сна, погледала је непрепознатљиву себе и забринуте људе уоколо. Питала је виле шта јој се десило, а оне су рекле да ју је зла вила Фејс опчинила својом причом и занимацијама, и тако хтела да је уништи.
Бајка се за принцезу завршила срећно, али Фејс још постоји и појављује се у огледалима других принцеза. Зато се пазите, принцезе миле широм света, да и вас не обузме једног дана заводљива и слаткоречива прича зле Фејс, па да и ви заборавите да се играте, дружите, улепшавате, лепо понашате…
Да не заборавите да живите!

Дуња Вићентијевић 73

ОШ “Васа Чарапић“
Авалска 48а
11223 Бели Поток
тел. 0113906988
0113906981
e-mail: osvasacarapic@gmail.com

наставница Снежана Стојановић
тел.064-5750166
e-mail: snecasto@gmail.com