Боривоја Гојковића 9, 18000 Ниш
018/511-403
018/250-188

Препоруке за читање Одељења стручне књиге 2019

Џон В. Џејемс, Расел Фридман: Опоравак од туге

Издавач: Психополис, 2017.

            Књига Опоравак од туге је настала на основу приватних трагичних искустава аутора, који су захваљујући управо таквим личним проживљавањима од туге направили „пројекат”, почели да се баве психологијом жаловања и основали Институт за опоравак од туге и у току вишедеценијског рада, практично осмишљеним терапијским методом, помогли стотинама хиљада несрећом задешених људи. За разлику од других књига које се губицима баве теоријски, апстрактно, са интелектуалног аспекта, а које људима помажу да разумеју болне процесе кроз које пролазе, али не и емотивно да их превазиђу, ова књига је приручник који нуди прагматичне савете за разрешење и опоравак од туге кроз практичне технике самопомоћи. Притом, појам губитка се овде не везује уско само за смрт вољене особе, већ обухвата различите аспекте губитака: здравља, вере, љубави, посла, каријере итд. Књига одговара на многа значајна питања са којима се особе погођене трагичним околностима сусрећу:

            – како превазићи чињеницу да туга није неприродно и социјано неприхватљиво осећање, иако је једно од најјачих;

– како умирити тело и ум после несреће;

– како прихватити оно што је неприхватљиво;

– зашто када патимо, не наилазимо на разумевање других или осећамо њихов приступ погрешним;

– које су практичне технике помоћу којих трауматични догађај може да се превазиђе…

Џон Џејмс и Расел Фридман су светски признати експерти у области психологије жаловања, на основу сопствених трагичних искустава. Џон Џејмс је доживео болну смрт сина, 1977. године. Успео је да превазиђе свој бол и да настави нормално са животом. Након тога пријатељи, који су чули за његов губитак и опоравак од њега, почели су да му доводе своје познанике погођене сличним трауматским искуствима да им помогне. Убрзо затим  дошао је на идеју да оснује Институт за опоравак од туге. Расел Фридман је прошао кроз болно искуство након другог развода и банкрота. Услед тога почео је да похађа Институт за опоравак од туге и кренуо да тамо волонтира. Обојица су држали предавања и саветовања у многим установама – на универзитетима, у школама, центрима за одвикавање од зависности, у црквама, на гробљима итд., широм света.


Владета Јанковић: Митови и ленгенде

Издавач: Лагуна, 2018.

            Књига Митови и легенде Владете Јанковића, која је посвећена објашњењу главних монотеистичких религаја – јуадаизму, хришћанству и исламу, настала је из сценарија за три циклуса популарне истоимене културно-историјске серије која је емитована у оквиру Програма за децу (уредница овог програма прво је била Лола Латковић, која је и дошла на идеју о реалзацији овакве емисије, а затим Донка Шпичек) на Радио-телевизији Београд. Емисије посвећене Старом завету снимане су током 1981. године, Новом завету 1984, а исламу три године касније. Режисери ових емисија били су Србољуб Станковић и Владимир Манојловић, док је стручни консултант за сценарио посвећен јудаизму и хришћанству био професор историје уметности на београдском Универзитету др Сретен Петковић, а за циклус о исламу био је задужен професор оријенатилистике, такође са београдског Универзитета – др Дарко Танасковић.

            Петнаестоминутна телевизијска излагања, креирана захваљујући поменутој стручној екипи људи, на челу са Владетом Јанковићем, у књизи су проширена, приступачно и питко написаним различитим ауторовим дигресијама и објашњењима.

            У Лагунином издању сам аутор је објаснио циљ овог телевизијског подухвата:

„Сврха је била и остала иста: да се на приступачан начини, бар делом и донекле, надокнаде пропусти образовног система који деценијама свесно запоставља верску традицију и тако призводи читаве нараштаје непотпуне опште културе. Како би се та сврха постигла, било је неопходно извесно довијање, чија је последица и наслов. Наиме, у време када је серија настајала, на телевизије се о религији није могло говорити другачије него као о митолошком односно легендарном наслеђу.”

Владета Јанковић је рођен 1940. године у Београду где живи и ради. Завршио је гимназију и после дипломирао на Одсеку за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду, где је касније постао редовни професор античке књижевности и упоредне историје драме. Објављивао је огледе, студије, књижевну и позоришну критику. Као амбасадор Југославије представљао је нашу земљу у Великој Британији, Републици Ирској, при Светој столици и Малтешком витешком реду.


Иван Клајн: Занимљива имена

Издавач: Народна књига Алфа, 2005.

            Ономастички приручник Занимљива имена Ивана Клајна даје интересантан увид у природу имена, њихов настанак, значење, начине додељивања. Интересовање аутора за бављење људским именима почело је у једној великој иностраној библиотеци у којој је тражио ономастичку литературу како би написао неки научни рад из те области. Проучавајући ту литературу, заинтригирала су га разноврсна имена – дуга, кратка, преведена, митолошка, имена из књижевности, историје, скраћенице уместо имена, имена за нахочад, индијанска имена, сложена имена итд. По сведочењу аутора, књига је настала као зборник чланака о овој теми које је Иван Клајн објављивао у Политикином забавнику у рубрици Занимљива имена.

Иван Клајн (Београд, 1937) је српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности. Поред романистике бави се и нормативном граматиком и стандардизацијом савременог српског језика. Још од 1974.  године пише  рубрике о проблемима савременог српског језика у разним часописима: Борби, Политици, Илустрованој политици, НИН-у… Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа Језик данас. Објавио је велики број књига. Такође је и преводилац са италијанског и енглеског језика.


Бранимир Јовановић: Теслин чудесни свет

Издавач: Вулкан, 2014.

            Монографија о Николи Тесли, једном од наших и светских најпознатијих научника и проналазача из области физике, електротехнике и радиотехнике, чији је аутор Бранимир Јовановић, директор Музеја Николе Тесле, објављена је поводом обележавања и прославе шездесет и две године овога музеја. Иначе, књига је настала као резултат вишедеценијског проучавања живота и рада Николе Тесле, а њен најзначајнији део објављен је, по речима аутора, у периоду од 1981. до 2001. године, током његовог професионалног ангажовања у Музеју Николе Тесле. Управо то ангажовање уједно је била и срећна предност Бранимира Јовановића у односу на друге домаће и стране изучаваоце Телсиног живота и рада, јер се аутор годинама налазио на директном извору информација и докумената одакле је могао да сакупља грађу и предано реконструише детаље из живота и рада нашег научника. Отуда ова монографија има, пре свега, висок документаристички карактер, али се, са друге стране, писац ипак потрудио да у своје дело унесе што је могуће више емоција и живота, што књизи даје посебан печат. Књига је састављена из четири дела. Први део је биографског карактера, у коме није представљен само Теслин живот, већ и његово порекло. Други део се односи на његове проналаске и открића. Трећи, за аутора најважнији сегмент књиге, под насловом „Теслина доктрина” односи се на „синтетисање Теслиних кључних мисли о будућности цивилизације” које „представљају његову својеврсну оставштину за будућност”. Четврти део представљају различити додаци – речи других о Тесли, делови Теслине преписке, његова предавања, говори, листа његових оригиналних патената итд. Колика је вредност ове књиге сведоче и речи претходног директора Музеја Николе Тесле Владимира Јеленковића: „Ова књига представља оригинално штиво и може да буде релевантна за све будуће истраживаче који желе да се баве Теслом”.

Бранимир Јовановић је рођен 1955. године у Београду, где је после гимназије завршио Машински факултет, а докторирао 1995. на тему Теслин допринос методологији истраживања у машинству. У Музеју Николе Тесле је радио од почетка своје професионалне каријере до 2001. године на позицијама архивисте, кустоса, а касније и директора ове институције. Аутор је многобројних књига, стручних и научних радова из области историје науке, са посебним акцентом на Теслиним открићима и научним доприносима. Покретач је и главни и одговорни уредник часописа Алтеренерго.


А. Перагаш: Але и бауци

Издавач: Досије студио, 2013.

            Але и бауци је духовита, забавна, ведра, у кључу ирончног отклона, исцрпна књига о тајанственим бићима Балкана, попут: водених бића, дунавских демона, водењака, аждаја, шумских бића, вила, вампира, псоглавих, бабарога, вукодлака, патуљака, дрекаваца вештица, авети итд.

            О овој књизи најбоље говоре уводне речи самог аутора: „Етнографска истраживања и литрература одлична су основа за изучавање необичних, такозваних митских бића. Проучавање српског фолклора, али и веровање и обичаји других наших народа, отркивају читаву галаксију најразличитијих створења од вампира до кућних патуљака. Дела наших етнографа послужила су као полазна основа и један од извора за проучавање такозваних митских бића која се обрађују у овој књизи… Ова књига има за циљ да, на основу расположиве научне грађе, покуша да назре истину о постојању неких такозваних митских бића. Она нема намеру да буде свеобухватна. Код нас постоји веома мног врста ‘митских’ бића. Довољно је узети неки од речника нашег језика, као што су речници САНУ или Матице српске, да би се човек уверио колико разних бића има. Већ под словом А може се наћи више ‘митских’ бића него људи у аутобисима ГСБ-а ујутру, и то радним даном. У овој књизи само су сумарно описани резултати неких новијих научних истраживања везаних за проучавање ограниченог броја ‘митских’ бића наших крајева. Описани су познати случајеви појављивања бића и њихови контакти са људима, а представљене су и нове научне идеје које тумаче њихово постојање. Где год је то било могуће приложен је доказни материја у који спадају фотографије или документи, археолошки етнографски материјал, као и цртежи који су покушај реконструкције појединих бића на основу изјава очевидаца.”

Александар Палавестра је рођен 1956. године у Београду. Редовни је професор Филозофског факултета у Београду, познат широј јавности као публициста и археолог.  Докторирао је 1991. године са темом Ћилибар у праисторијским културама на тлу Југославије.

До сада је објавио књиге:

  • Кнежевски гробови старијег гвозденог доба на централном Балкану;
  • Родословне таблице и грбови српских династија и властеле;
  • Праисторијски ћилибар на централном и западном Балкану;
  • Магија ћилибара.

Под псеудонимом А. Пераграш објавио је књиге:

  • Але и бауци прилог проучавању тајанствених бића Балкана;
  • О огњопарду оглед из криптозоологије.

Редовни је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.


Сима Ћирковић: Речник архаизама

Издавач: Народна књига Алфа, 2006.

            „Српски језик јесте богат и припада, по својој лексици, културама које могу разнородне садржаје да ‘осликају’, отелотворе и искажу његово пуно значење. Има мала ограничења у философској равни, али не заостаје за оним језицима који теже европској култури. Његове иначице (синоними) јесу знак да је то језик који има богату супстанцу (лексику). С друге стране, истраживање архаизама само је потврда да језик има бројне ‘карике’ и да се стално обогаћује.

            „Појам архајског садржи у себи један већ рођени, постојећи ред ствари. Када су речи у питању, то је један већ дефинисан свет, везан за једно време, једну епоху. Тада је то во времја оно, било модел модрнизације, један актуалан ‘збир језичких слика’, данас је то један одбачен, мада кодификован језички поглед на свет. Ово је својеврнси речник страних речи, првих позајмљеница из франкофонског, англосаксонског и германског света. Уједно, то је слика посрбица, односо превођења, присподобњавања туђица у срспски.” (аутор)

Симо Ц. Ћирковић је рођен 1951. године у Руми. Дипломирао је журналистику и специјализовао међународну политику и дипломатску историју. Као новинар радио је у великим новинским кућама (Политика и Борба). Аутор је више монографија са историографским предзнаком. Као лексикограф ангажован је у Српском биографском речнику Матице српске и у Српској енциклопедији, заједничком издању Матице српске и САНУ, где је укључен као стручни сарадник. Живи и ради у Београду.


Милка Кнежевић Ивашковић: Кућа страха

Издавач: IP Signature, 2005.

            Рађена у глосарском кључу, Кућа страха Милке Кнежевић Ивашковић, професора књижевности и пасионираног љубитеља страшног, како јој и сам поднаслов каже, представља мали водич кроз хорор и покушај „рехабилитације” ове врсте жанра, који је често квалификован као другоразредна, морбидна и сумњива уметности. Замишљена је и концепирана као појмовник, тако да почиње са одредницом Адамс, породица, а завршава се са  Жена у хорору. Између ове две одреднице обрађено је двестотињак других које се односе на различите аспекте хорора као жанра, од култних серија, филмова, њихових ликова, режисера, преко различтих објашњених хорор лајт-мотива и симбола, хорор писаца итд. Овом књигом је, у есејистичком, забавном и једнако едукативном маниру дат структурни, естетички и култрно-историјски пресек хорора као жанра.

Милка Кнежевић Ивашковић је рођена 1961. године. Објавила је три романа: Велико дрво, 13 једно сећање на седамдесете и Без даха. Приредила је и антологију хорор прозе Страх.


Душан Станковић: Приручник за гајење и неговање цвећа

Издавач: Партенон, 2017.

            Како у последње време постоји све веће интересовање за производњу и гајење цвећа (у кућним баштама, на балконима или прозорима), а врло мало је литературе која би заинтересованима дала потребне смернице, Душан Станковић је написао књигу Приручник за гајење и неговање цвећа, посвећујући је првенствено пасионираним узгајивачима цвећа. Књига је настала као резултат тридесетогодишњег ауторовог искуства у овој области. Поред тога Душан Станковић је користио и своје белешке које је правио на експерименталним пољима цвећа приликом посете Холандији, као и литературу из ове области и запажања са сајмова цвећа и  разних стручних предавања из ове теме. Поред теоријске основе, приручник нуди и низ практичних савета, описа процедура, фотографија и илустрација који ће користити сваком, па и онима који тек почињу да се баве хортикултуром.

Душан Станковић је рођен 1962. године. Живи у селу Кусићу. Био је један од највећих произвођача цвећа у Србији. Председник је Удружења цвећара Браничева и један од организатора „Дани цвећа” у Кусићу и Великом Градишту и фестивала цвећа у Пожаревцу и Петровцу. Аутор је бројних књига и текстова из области хортикултуре, а такође се бави и белетристичким писањем.


Павел Вацлавик: Како постати несрећан без туђе помоћи

Издавач: „Жарко Абдуљ”, Лута, 2017.

            Мотивационе књиге или књиге самопомоћи које нуде практичне савете за брзо унапређење квалитета живота, све више су популарније код читалаца, чак и онда када их не пишу стручна лица. Књига Како постати несрећан без туђе помоћи аустријско-америчког психолога и стручњака за комуникацијску науку Павела Вацлавика као да управо пародира поменуте публикације из популарне психологије. На једноставан и духовит начин, у анегдотском кључу, аутор води читаоца кроз низ прича, упутстава и практичних вежби за унесрећење живота. Поред тога што хуморно потпуно изокреће поглед на свет, сводећи га на апсурд, она читаоцу омогућава да се сусретне са старом темом на нови начин, и да се насмеје сопственим животним проблемима, те на тај начин их лакше преброди.

Павел Вацлавик (1921–2007) је аустријско-амерички породични терапеут, психолог, теоретичар комуникације и филозоф. Био је професор психотерапије на Универзитету у Странфорду, као и гостујући професор на више универзитета у САД, Канади, Латинској Америци и Европи.

 


Ден Гринберг: Како упропастити сопствени живот

Издавач: Мала велика књига, 1996.

             Једна од првих књига такозване негативне психотерапије која је, уосталом, утицала на настанак књиге  Како постати несрећан без туђе помоћи Павела Вацлавика јесте књига Дена Гринберга Како упропастити сопствени живот. За разлику од претходног аутора који у својој књизи третира само пар области живота у којима човек може без туђе помоћи да досегне своју несрећу, Ден Гринберг, на урнебесно духовит начин, обухвата читав спектар животних ситуација које из позитивног стања могу да се преобрате у своју супротност. Циљ ове књиге, писане пародично, псеудонаучним стилом, јесте, како јој сам поднаслов каже постизање тоталне личне беде. Аутор нам маштовито и комично предочава различите ситуцаје које могу да се сагледавају са негативног аспекта како да се осећамо лоше ако нисмо богати, познати, лепи и талентовани; како да се осећамо лоше ако јесмо богати, познати, лепи и талетовани; како креирати првокласну анксиозност; како се бринути због сумњивих ноћних шумова; како се бринути око летовања у иностранству или приликом путовања авионом; шта све може да крене по злу у трудноћи и око порођаја; како се осећати бедно због прошлости а како због садашњости; како изгубити пријатеље; како изгубити посао; како растурити озбиљну везу итд.

            Циљ оваквих књига јесте управо супротност од онога што оне пропагирају. Људи који имају проблем, на неки начин, понекад и несвесно, готово да су фасцинирани њиме. Стално размишљају о њему, не могу да спавају, преиспитују се, унапред конструишу претпоставке о свим могућим негативним исходима, сваљују на себе кривицу преслишавајући се где су направили грешку итд. Књига Како упропастити сопствени живот разоткрива и освешћује, заправо, те замке у које људи са проблемом невољно упадају и уништавају себи живот, и тако им помаже да сагледају све оно чега би се требало клонити. Са друге стране, писана у хуморном кључу, она читаоца тера да се и насмеје тешким животним ситуацијама и проблемима, што је и први корак ка њиховом разрешавању.

Ден Гринберг је амерички писац, хумориста и новинар, рођен 1936. године. Написао је 72 књиге које су објављене на 20 језика у 24 земље. Најпознатије и најпродаваније од њих јесу: Како бити јеврејска мајка, Како упропастити свопствени живот, Љубав убија, Како избећи љубав и брак. Осим књига за одрасе написао је и четири серија књига за децу.


Јамблих: Питагорин живот

Издавач: Дерета, 2012.

             Питагора је био антички научник, филозоф, математичар, астроном, проучавалац музике и оснивач научног, филозофског, математичког, моралног, мистичког друштва које је познато као питагорејска школа. Данас је најпознатији као творац Питагорине теореме. Извршио је значајан утицај на филозофску мисао и поимање религије у античко доба.

            Јамблих је о питагорејству написао десет књига. Нажалост, од њих су остале сачуване само прве четири. Питагорин живот јесте прва од њих и представља неку врсту увода у остале књиге. Књига је веома значајна с обзиром на чињеницу да се о Питагори и његовом животу мало зна, јер су извори о њему само фрагментарни, понекад и двосмислени и сатирични. Аутор нас уводи не само у чињенице из његовог приватног живота већ истиче и врлине које су красиле овог великог античког научника. Чинећи неку врсту панегирика о Питагори, Јамблих истиче његову мудрост, храброст, умереност, доживљавајући га као душу коју су богови посали људима да их подучи и усмери на прави пут.

 

Јамблих (240325) је био филозоф и мистагог, о чијем се животу мало зна. Рођен је у Халкиди, као припадник краљевске лозе. У Апамеји је основао своју филозофску школу у којој је тумачио Платонова дела и питагорјество. Велики број његових дела до нас је дошао само у фрагментима: О боговима, О души, О халдејским оракулима…


Петер Динцелбахер: Шта су тачно… темплари

Издавач: Лагуна, 2012.

            Последњих деценија средњовековна историја Цркве, крсташки ратови и разне калуђерске институције чест су предмет не само научног већ и књижевног и уметничког интересовања. Много тога је написано о реду темпларских витезова који су успели да споје противуречне циљеве својег двојаког посвећења – калуђерски и војни, ратнички позив. Око њих су испредани многи митови и легенде, уз сталну пратњу гласина, полуистина, клевета, лажи, теорија завера, што је још један од разлога због којег су остали и до данас интригантни. Њихово деловање је, поред калуђерског и витешког, било и друштвене и економске природе, са широким међународним утицајем.

            Невелика књига Шта су тачно… темплари, дајући сажето и јасно историју овог реда, конципирана као низ одговора на различита проблематична питања, успева да искристалише слику о темпларским витезовима, и одвоји историјске чињенице од временом укорењених предрасуда. На тај начин пред читаоцем она отвара свет једног богатог, моћног и утицајног реда који је одлучујуће утицао на средњовековне историјске токове, и због тога доживео истребљење и страшан крај. Књига нуди одговоре на многа интересантна (нека и непозната) питања:

– Крије ли се иза имена темплара нека тајна?;

– Постаје ли се темплар из побожности?;

– Постоје ли тајна правила реда?;

– Да ли темпларски ред био хомоертоски мушки савез?;

– Јесу ли темплари били први банкари?;

– Јесу ли темпларске цркве округле?;

– Јесу ли темплари пали као жртве завере?;

– Јесу ли признања темплара била изнуђена?;

– Јесу ли сви темплари били побијени?;

– Јесу ли темплари били чувари Светог грала? итд.

Петер Динцелбахер, рођен 1948. године, јесте хонорарни професор историје и историје идеја на бечком Универзитету, и добар познавалац средњовековне историје религија.

  10.06.2019.  |    12:39