АРХЕОГРАФСКИ ПРИЛОЗИ
Издавач: Народна библиотека Србије
Часопис Археографски прилози, који се уређује у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије, један је од најрелевантнијих научних и стручних часописа у својој области и међународно је признат. У часопису се објављују радови из свих области везаних за стару српску штампану и рукописну књигу: језик, ортографијa, палеографијa, књижевност, орнaментикa, штампa, повези водених знакова и сл. Аутори радова у часопису најчешће су чланови Археографског одељења и домаћи стручњаци али и страни аутори из ове области.
ЗЛАТНА ГРЕДА
Издавач: Друштво књижевика Војводине
Златна греда је часопис за књижевност, уметност, културу и мишљење и издаје га Друштво књижевника Војводине. У часопису су заступљени чланци о српској и светској књижевности. Часопис има следеће рубрике: Мишљење, Документ, Проза, Поезија, Тумачење, Интервју, Досије, Критика, Вести. Окупља савремене писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд. У сваком броју се појављује критичка рубрика у којој се приказују књиге из актуелне књижевне продукције из земље и света. У рубрици Вести могу се наћи информације о раду Друштва књижевника Војводине.
НАШЕ СТВАРАЊЕ
Издавач: Клуб просвтених и јавних радника
Часопис Наше стварање je часопис за књижевност, уметност и културу у континуитету излази од 1953. године. Главни и одговорни уредници били су Владимир Каменовић, Драган Ничић, Јован Пејчић итд. Многа значајна имена српске књижевности, науке и културе објављивала су своје радове у Нашем стварању.
Главне рубрике часописа су: Поезија, Проза, Преводи, Есеји, Критика, Град и култура где се објављују радови како завичајних, тако и истакнутих српских књижевника.
У рубрици Преводи налазе се песме, приче, драмски и други текстови, научне студије, чланци и значајна дела из прошлости, актуелна издања са међународне књижевне, научне, културне и уметничке сцене.
У рубрици Есеји налазе се научни радови из различитих области: књижевности, лингвистике, ликовних и драмских уметности, музикологије, фолклора, етнологије.
Рубрика Критика садржи критичке приказе на актуелну домаћу и међународну књижевну и научну продукцију.
Рубрика под насловом Град и култура намењена је књижевном и уметничком стваралаштву града Лесковца.
ТЕХНИКА
Издавач: Савез инжењера и техничара Србије
Часопис Техника је наш водећи научно-стручни часопис из области техничких наука који, у издању Савеза инжењера и техничара, континуирано излази већ више од 70 година.
У часопису се објављују радови разврстани по областима:
Нови материјали, Наше грађевинарство, Рударство, Геологија и металургија, Машинство, Електротехника, Саобраћај, Менаџмент, Квалитет – ИМС, Стандардизација и метрологија. У часопису су заступљене и сталне рубрике прегледи књига и часописа, прикази научних и стручних скупова у земљи и иностранству. Објављени радови се реферишу у угледним светским рефералним часописима. Министарство науке и заштите животне средине сврстало је часопис Техника у прву категорију водећих 10 часописа ове врсте у земљи.
КЊИЖЕВНА ИСТОРИЈА
Издавач: Цетиње, Обод
Часопис је покренут 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа “Обод” а касније и ИП ”Вук Караџић”. Први главни уредник био је Александар Петров, а затим Јован Деретић. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института за књижевност и уметност. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја се отвара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији. Поред устаљених рубрика: Студије, Огледи, Прилози, Појмовник, Оцене, уведене су и нове рубрике за објављивање тематских блокова. Рубрике под називом Читање традиције и Наслеђе модернизма намењене су савременим увидима у литерарно наслеђе претходних столећа. Одељак под називом У средишту резервисан је за научну расправу о проблемима од нарочитог значаја за научну, али и ширу културну јавност. Књижевна историја подстиче читаоце, ауторе и библиотекаре да читају, преузимају и претражују текстове својих чланака и омогућава широј читалачкој публици да их користи у научне сврхе.
КЊИЖЕВНОСТ
Издавач: Просвета
Први број часописа Књижевност објављен је 1946. године под називом Наша књижевност. Главни урденик био је Чедомир Миндеровић а чланови редакције били су: Милан Богдановић, Велимир Глигорић, Божидар Ковачевић и Десанка Максимовић. У првом броју објављени су прилози Иве Андрића, Исидоре Секулић, Јована Поповића, Оскара Давича и др.
На почетку свог излажења часопис је објављивао актуелности из светске литературе, али су били заступљени и прилози из области, позоришта, филма, музике и ликовне културе. У периоду од 1952. до 1954. године прилоге објављују млађи писци: Божидар Тимотијевић, Александар Ристовић, Миодраг Булатовић, Светлана Велмар-Јанковић и други. Објављују се текстови о филму, есеји, дневници, чланци из историје, психологије, социологије.
Доласком Вука Крњевића за уредника часописа, покреће се додатак као српско издање Lettre internationale (Париз, Берлин, Софија, Праг), који је саставни део часописа. У периоду постмодерне објављивани су чланци поред области из књижевности и из филозофије, културе, политике. Поред рубрика с поезијом, прозом, есејима, књижевном критиком, у новим бројевима налази се и рубрика “Књижевни анимитор“.
ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ
Издавач: Матица српска
Летопис Матице српске најстарији је српски часопис међу онима који и данас излазе. Покренуо га је 1824. године Георгије Магарашевић. Прва књига под називом Сербске летописи изашла је 1824. године. Часопис је уређиван у Новом Саду а штампан у Будиму.
У часопису су писани чланци о српском књижевном и научном стваралаштву. Часопис се систематски бави сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу не само српског него и целог словенског народа.
ГРАДАЦ
Издавач: Културно-просветна заједница општине Чачак
Издавач: Дом културе Чачак и Уметничко друштво “Градац“
Часопис Градац, са поднасловом часопис за књижевност, уметност и друштвена питања покренут је 1963. године. У часопису се могу наћи прилози из књижевности, ликовне уметности, религије, филозофије. Посебни тематски бројеви посвећени су неком аутору, теми или антологијском избору. Неке од тема биле су: Медиала, Парацелсус, Љуба Поповић, Јеврејска мистика, Апокалипса, Тајна друштва, Овчарско-кабларски манастири итд. Објављене су и антологије текстова на одређену тему: Савремена светска прича, Светска поезија данас, Стварање модерне драме данас.
ПОВЕЉА
Издавач: Народна библиотека Краљево
Часопис Повеља покреће је 1971. године Културно-просветна заједница Краљева као противтежу часопису Октобар који издаје ондашњи истоимени Књижевни клуб. У часопису се налазе рубрике у којима се прати културни живот Краљева, посебно књижевни и ликовни, али и друштвена и педагошка стварност. Од 1985. године Повељу издаје Народна библиотека у Краљеву. Рубрике посвећене светској књижевности су заступљеније и часопис је сада у самом врху књижевне периодике.
ЈЕЗИК ДАНАС
Издавач: Матица српска
Језик данас је стручно лингвистички часопис. Матична публикација посвећена актуелној језичкој проблематици, намењена најширој културној јавности, пре свега онима који свакодневно утичу на данашњи ниво језичке културе (средњошколцима, студентима, професорима, лекторима, новинарима). Тематске области које су заступљене у часопису су: неговање српског језика, неговање правилног изговора и акцента, настава матерњег језика у основним и средњим школама, стручне терминологије, могућности њиховог уједначавања и стандардизације, политички и правни језик, питања преводилаштва.
БАГДАЛА
Издавач: Књижевни клуб Радничког универзитета (Крушевац)
Крушевачки књижевни и културни ентузијасти покренули су 1959. године књижевни часопис Багдала који је одиграо значајну улогу у културном животу града. У часопису се објављују прилози књижевних стваралаца не само из Србије већ читаве ондашње Југославије, поклањајући посебну пажњу писцима националних мањина. У часопису се објављују дела светских писаца (енглески, француски, руски, немачки итд.), која су први пут преведена у Багдали. Један од издавачких подухвата, због којих је часопис добијао признања, јесте покренута едиција Антологија поезије несврстаних земаља.
У часопису се први пут у земљи објављује поезија старог Египта и Месопотамије, Индонезије, поезију Ацкета, Ескима.
ПРО ФЕМИНА
Издавач: Радио Б92
Часопис Про Фемина је покренут 1994. године. Формиран је као специјалан часопис за женску културу и књижевност. Часопис се бави историјом феминизма, женском књижевношћу, критиком, есејистиком и преводилаштвом. Уреднице часописа основале су књижевну награду „Биљана Јовановић“ за необјављени рукопис и награду Про Фемина за објављену књигу. Идеја је била да се скрене пажња на значајан рад књижевница.
