Наиса се сваком, с времена на време насмеши.
Ко је човек – одазове јој се.

Вечерас је у Народној библиотеци „Стеван Сремац” представљен цветник песама о Нишу „Наиса љубави моје”, граду бурне историјске прошлости, који је вековима познат као место сусретања источних и западних цивилизација, у коме је рођен први хришћански цар.
„Наису љубави моје” чини шест песничких венаца. Према речима Срђана Савића „прва два венца, један уопштено посвећен граду Нишу а други реци Нишави, сигурни су поетски темељи на којима приређивачи, у наредна четири песничка сплета, разбуктавају трепћућу холограмску пројекцију „нишкога битија”, чија се суштина час испољава у виду паганске симболике виле Наисе, а час у облику хришћанске метафорике чегарскога јунаштва и ћелекулскога мучеништва. А на почетку сваког венца о живописним детаљима из нишке прошлости упечатљиво сведоче кратки белетристички одломци или одсечци из документарне (путописне) прозе.”
„Овај избор настао је у једном тренутку осврта на велику годишњицу хришћанства. Годишњица је прошла, а наш избор остао је необјављен. Сада то чинимо, не мењајући ништа на његовом садржају”, истакли су приређивачи Недељко Богдановић и Милорад Стојковић.
У „Наиси” су заступљене песме бројних угледних стваралаца: Бранка Миљковића, Васка Попе, Гордане Тодоровић, Добрице Ерића, Мирослава Максимовића, Димитрија Миленковића, Добривоја Јевтића, Љубе Станојевића, Саше Хаџи Танчића и других угледних аутора.