У организацији Народне библиотеке „Стеван Сремац” и Нишког културног центра, вечерас је у Библиотеци представљен часопис за књижевност, уметност и културу „Градина” бр. 68–69/2015.
„Градина” се појавила на на први дан Божића 1900, а угасила се 15. октобра 1901. Овај часопис, у то време, како његов поднаслов говори, намењен забави, поуци и књижевној критици, покренули су млади професори нишке Гимназије. Власник часописа био је Светозар Обрадовић, док су у редакцији били: Милан Банић, Јеремија Живановић, Тодор Коблишка и Милан Костић. Свакако, часопис је уређивала редакција, али је његова душа ипак био Јеремија Живановић. Излазио је два пута месечно.
У свом аналитичком тексту „Нишки књижевни часопис Градина са почетка овог века” Сава Пенчић говори: „Гледано из наше перспективе, био је то не само културни догађај већ и прави кулурни подвиг, достојан дивљења. Да би се схватио прави значај тог подвига треба имати на уму да се ово догађало само након две деценије после ослобођења од османлијске власти. Тада је Ниш имао неких двадесетак хиљада, махом неписмених, житеља са само две средње и пар основних школа. У урбаном смислу била је то провинцијска варошица са снажним печатом оријенталног…” У једном од својих бројева, нешто раније покренута „Слобода”, отворила је на својим страницама расправу о резервисаности Нишлија. Анонимни сарадник („један учитељ”) критиковао је град због заостајања у обнови и развоју. Други градови су већ увелико имали зграде гимназија и учитељских школа, певачке дружине, позоришне зграде, галерије слика и друго.
„А где је Ниш у том погледу?”, питао се револтирани грађанин и завршавао „време је да се Нишлије пробуде!”
Часопис „Градина” је обновљен октобра 1966. године. Од далеке 1900. до данас „Градина” заузима централно место у нишкој периодици. Његово данашње уредништво чине: Младен Весковић, Александар Костадиновић, Зоран Пешић Сигма, Дејан Стојиљковић и Иван Цветановић.
У програму су учествовали: Зоран Пешић Сигма, Александар Костадиновић, Дејан Стојиљковић, Јован Младеновић, Велибор Петковић, Далибор Поповић Поп, Горан Живковић Горки, Емилија Радмиловић.
У оквиру промоције представљена је изложба „Љиљана Бибовић (1937–1986) из песничке заоставштине”, чији су аутори Јован Младеновић и Маја Новаковић.
