„Пета жица” је савремена љубавна драма, исприповедана у исповедном кључу из визуре протагонисткиње романа.
Прича о љубави, насиљу, искупљењу…
Побуна, коју је писац обелоданио својим новим романом, није само његов лични чин, стваралачки оваплоћен, већ и ауторова свесна жеља да пробуди успаване савести, одшкрине врата неких, још увек, табу друштвених тема, попут насиља у породици, женских злочина, монашког и затворског живота.
Притом, Јанковић не дозвољава да се угасе снови о могућности да се искорачи из боли. Напротив, он поручује да, када је потребно, човек треба да оде некуда, напусти све, побегне и од себе да би се себи вратио, јер је то понекад једини начин да се спознају сопствени скривени потенцијали, открије љубав и њена исцељујућа и трансформирајућа моћ – моћ која нас преображава у бољу варијанту нас самих.