Ликовна уметност и књижевност су у сталној стваралачкој узајамности, јер је, заправо, у основи сваког књижевног дела – слика: слика виђена и запамћена још из детињства, слика изнедрена сном, слика „ухваћена” у пролазу, слика насликана на платну уметника. Песник и вајар Звонимир Костић Палански инспирацију за своју збирку песама „На рубу сна” пронашао је у графикама јапанског уметника Коукија Тсуританија. Педесет пет графика – педесет пет песама. Уметност, исконска потреба за лепотом и потреба да се лепота пробуди у другом, спојила је два уметника са два краја света.

Како каже Љубиша Коцић: „ако Палански узима као надахнуће једну Тсуританијеву графику, он само допушта садржају те графике да из његовог репертоара потенцијалних поема ‚изабере’ ону која јој је најближа. Овде се под потенцијалном поемом подразумева идеја поеме, што је, у песничком смислу, општији ентитет од конкретне песме. Зато Палански исписује стихове онако како се сами намећу, готово аутоматски, јер допушта, као сваки искрени и прави песник, да естетски елементи ликовног дела бирају и извлаче речи, већ спремне, умивене и питоме, пружајући тиме руку пријатељства и уметничког разумевања свом прекоокеанском колеги, смањујући тако раздаљину и јаз који дели две културе и две цивилизације. Можда баш овако као у његовој песми ,Балон’.

Балон
Све смо ближе сунцу
Ако не нађемо другу обалу
Вратићемо се као златни пепео.”
Јапански уметник у својим радовима комбинује елементе традиционалне јапанске уметности са традицијом европске графике. За садржај својих радова бира маштовите и снолике садржаје снажног поетског израза.
Учествoвали су: Славица Ердељановић Цурк, Добривоје Јевтић, Љубиша Коцић и Звонимир Костић Палански. Уредник и водитељ Ивана Станковић.