Народна библиотека «Стеван Сремац» је једна од најстаријих културних установа у Граду и прва јавна библиотека у Јужној Србији.
Група професора је у оквиру Гимназије 1879. године основала библиотеку и читаоницу, које су служиле и грађанима, те се ова година сматра годином оснивања нишке Народне библиотеке.
Две су значајне личности битне за даљи живот Библиотеке.
Нишки владика, Јероним Јовановић, је 13. маја 1894. године, тестаментом завештао своју кућу с двориштем, новац и богату личну библиотеку за оснивање библиотеке, која је после дугог судског процеса, свечано отворена 19. септембра 1904. године.
Библиотека је 1906. године добила још једну значајну донацију. Након изненадне смрти Стевана Сремца, његов брат, Јован Сремац, поклонио је целокупну пишчеву личну библиотеку Народној библиотеци.
Од отварања до краја Другог светског рата Библиотека је била под патронатом Гимназије. Директор Гимназије уједно је био и старатељ Библиотеке, а као библиотекари радили су гимназијски професори.
У Првом светском рату, бугарски окупатор однео је у Софију преко 11.000 драгоцених књига и библиотечки инвентар, а незнатан број је после завршетка овог рата враћен.
У Другом светском рату, немачки окупатор спалилио је око 5.000 одабраних наслова, а велики број осталих књига се током окупације изгубио. Након ослобођења, обновљени фондови страдали су у великој поплави, 23. јуна 1948. године у којој је уништено преко 2000 књига и скоро целокупна периодика.
Након вишегодишњег мењања локација, Народна библиотека је 1959. године пронашла своје место у згради некадашње општинске управе, у улици Боривоја Гојковића бр. 9.
Данас је Народна библиотека «Стеван Сремац» савремена институциа која располаже фондом од преко 250.000 монографских и преко 950 наслова серијских публикација, богатом Завичајном збирком, као и Кабинотом графике, јединственим у земљи, са око 200 оригиналних графичких отисака.
С аутоматизацијом библиографске обрада започело се 2005.године у програму НИБИС, који је урађен по ЈУНИМАРК (UNIMARK) стандарду.
На почетку новог миленујума, главни задатак Библиотеке је успешно прилагођавање новим технолошким достигућима како би задовољила потребе модерног корисника информатичког доба.
Ивана Петковић
ИЗ ИСТОРИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА БИБЛИОТЕЦИ И ПОЈЕДИНЦИМА
Народна библиотека је у свом стотридесетогодишњем раду пролазила кроз разне фазе развоја у свим облицима боблиотечке делатности. Од формирања прве Нишке читаонице 1879.године, периоди криза смењивали су се зависно од друштвених догађања. Много пута сељена, уништавана и обнављана увек је успевала да се некако одржи. Постепено, Библиотека се развијала и ширила своју делатност, унутрашњу и спољну. У унутрашњој организацији долази до специјализовања служби по одељењима и одсецима,и врши се образовање и оспособљавање кадрова. Своју друштвену делатност шири организујући изложбе, предавања, семинаре као и сарадњу са другим већим библиотекама широм бивше Југославије. Данас је она културна, научна, образовна институција од посебног друштвеног значаја, уређена по међународним библиотечким принципима. Да је остварила добрe резултате током свог развоја, показују бројна признања, додељена како Библиотеци као институцији тако и њеним радницима, који су својим учешћем и радом допринели њеном унапређењу.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ДОДЕЉЕНА БИБЛИОТЕЦИ
1954. год ( 7. јули ) Прва републичка награда Секретеријата за културу НР Србије. Награду је доделило Министарство за културу Србије, за рад и унапређење струке.
1958. год. Прва награда КПЗ Србије за културну активност Библиотеке.
1960. год. Прва награда Савета за културу НР Србије, за дугогодишње резултате рада.
1963. год. Прва награда КПЗ Србије, за вишемесечну акцију сусрета општина под називом „ Људи, књиге и штампа“.
1968. год. (24.11.) Награда за успешну реализацију Пионирских игара. Награду је доделио Општинси одбор Југословенских пионирских игара.
1969. год. (14. 10.) Повеља у знак признања за активно учешће у друштвенополтичким организацијама власти, додељује Скупштина општине Ниш поводом двадесетогодишњице ослобођења града Ниша.
1972. год. (18.3.) Диплома у знак признања за уложене напоре и постигнуте резултате у унапређењу културно забавног живота на селу, доделила је КПЗ Општине Ниш.
1977. год. (29.10.) и
1978. год. (13. 10.) Захвалнице за посебан допринос дат у остваривању циљева омладинске радне акције, додељује Савез социјалистичке омладине Србије, Општинска Конференција Ниш и ОРА. (1977.год.,1978.год. и 1979.год. Библиотека је више година имала свој огранак који је током јула и августа радио само за бригадире ове акције).
1978.год. (31.3.) Награда „Млорад Панић Суреп“, за постигнуте резултате у развоју боблиотечке делатности и унапређивањау библиотекарства у Републици, доделила је заједница матичних библиотека Србије.
1978.год. Награда „Учитељ Таса“, додељује КПЗ Општине Ниш.
1979.год. Првомајска награда, додељује Веће Савеза синдиката општине Ниш.
1980.год.(28.5.) Орден заслуга за народ са златном звездом, поводом стогодишњице постојања а за истакнуте заслуге у приближавању књиге читаоцима и унапређивању библиотекарства, чиме је учињен значајан допринос у ширењу просвете и културе, указом Председништва СФР Југославије. Награду је уручио председник Скупштине општине Ниш Милибор Јовановић, управнику Народне библиотеке Петру Петровићу, 28.11.1980.године.
Библиотека је добијала и више десетина захвалница и спомен плакета од радних и друштвених организација.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ДОДЕЉЕНЕ ПОЈЕДИНЦИМА
Душан Милачић - (Радио као библиотекар и управник од 1923 до1935.год.).Године 1961. добио је Октобарску награду Београда за књижевност. Године 1976. добио је награду „Милош Ђурић“.
Миодраг Јовановић – (Управник библиотеке од 1952.год. до 1979.год.). Године 1949. добио је Орден заслуга за народ III реда од Президијума Народе скупштине ФНРЈ. Године 1955.(15.5.) добио је Диплому за ванредно залагање у друштву на пољу културно уметничког васпитања радних људи града и села, очување револуционарних традиција друштва, додељује КУД Абрашевић. Исте године, 20.11.1955., добио је похвалницу за успешан рад и унапређење спорта у граду Нишу, додељује Градски Савез спортова. 1970.год.(30.6.) добио је Диплому у знак признања за изузетан допринос овом спорту, додељује Општински кошаркашки одбор града Ниша. Исте године добио је Повељу поводом петнаест година „Месеца књиге“,за значајне резултате остварене на развијању садржаја акције „Месец књиге“ и остварењу интересовања читалаца за књигу, додељује КПЗ Србије.
Године 1971.(14.10.) постхумно, за културни и јавни рад, додељена је награда „Учитељ Таса“, а 4.11.1971.год., добио је награду „Милорад Панић Суреп“, за изузетно залагање и постигнуте резултате у унапређивању библиотечког рада и развоја библиотекарства у Републици. Ту награду додељује Заједница матичних библиотека Србије.
Године 1974. (18.10.) постхумно му је додељена Повеља за дугогодишњи рад и допринос афирмацији листа установе „Народне новине“. Године 1978. (3.јула) Златну значку додељују му ЈХС, као највише признање фестивала за изузетан допринос развоју и унапређењу Југословенских хорских свечаности. А 1984. год. добио је и Јубиларну плакету за допринос и афирмацију листа „Народне нивине“.
Предраг Цветичанин (библиотекар и ВД управник, радио у билиотеци од 1953. до 1981.год.) .Године 1954. добоио је награду „Борбе“ за причу „Сусрет“ . Председник жирија био је Иво Андрић.
Први добитник Октобарске награде града Ниша за књижевност и активно учешће у књижевном животу града. Спомен плакету и Сребрну медаљу за дугогодишњи предан рад у Пионирској организацији, додељује општинска конференција Социјалистичког савеза поводом 25 година Пионирске организације. Награду „Милорад Панић Суреп“ добио 1978. за дугогодишњи рад у библиотечкој делатности, доделила Заједница матичних библиотека Србије.
Никола Мељаницки (библиотекар, радио у библиотеци од 1957. до 1961. год.). На конкурсу „Борбе“ 1954.год. добио прву награду за причу „Боље“, а 1964.год. Октобарску награду Ниша за књижевност.
Мирко Милојевић (виши књижничар, радио у библиотеци од 1959. до 1992. год.). Играо велики рукомет у екипи нишког „Железничара“(прва лига) и више пута био у рукометној репрезентацији Југославије. Добио 1947. год. значку ЗРЕН (за Републику напред) за физичке активности. Првак Југославије 1948. год. у народном вишебоју, 1956. добио Мозаичку плакету, за високи домет у рукомету (један од четворице у земљи), додељује Савез спортова Југославије.
Живана Станисављевић (библиотекар, радила у библиотеци од 1960. до 1988.); 1960.год. добила Похвалу КПЗ Ниш за успехе на ширењу културе и залагање у традиционалној акцији „Месец дана књиге“. Добила 1980. Златну значку КПЗ Србије, за несебичан, предан, дуготрајан и стваралачки рад у ширењу културе народа и народности СР Србије.
Бранка Симоновић (књижничар, радила у библиотеци од 1961. до 2000. год.) добила је Првомајску награду за дугогодишњи рад. Награду је доделило Веће савеза синдиката Ниша.
Зорка Митричевска Митић (књиговезац, радила у библиотеци од (1962. до 1980.); 1989. год. добила Првомајску награду за дугогодишњи рад. Награду је доделило Веће савеза синдиката Ниша.
Петар Петровић (библиотекар и управник до 1986. (радио у библиотеци од 1962. до 1996.); 1972.год. добија Признање републике Црне Горе - СО Жабљак за допринос поводом формирања библиотеке „Солидарност„ у Жабљаку. Златну плакету Савеза извиђача општине Ниш за изузетне успехе у раду на остваривању програма и развоју извиђачке организације добио је 1972. Одликовање „Сребрни јаворов лист са зрацима“ добио 1975. за изузетне успехеу раду на остваривању програма Савеза извиђача Србије и за обављене задатке од интереса за целу извиђачку организацију у Југославији, одликовање доделио Савез извиђача Србије. Добио је и многобројне дипломе, захвалнице и плакете.
Зоран Николић (виши кљижничар, радио у боблиотеци од 1964. до 1987.) Добио Првомајску награду 1984.год. додељује Веће Савеза синдиката општине Ниш.
аутор : Снежана Миленковић
Сигурно место
Народна библиотека ''Стеван Сремац'' из Ниша, 15.12.2009.у Основној школи '' Стефан Немања'' је потписала Меморандум о сарадњи школа са институцијама из локлане заједнице, за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања.
(''И пошто посматрање лепоте доводи до опажаја, а нашу жудњу истовремено примирује спокој у добром или у лепом, осетих како ме прожима нека велика угодност и помислих колико мора да је задовољство радити на том месту. Аутор текста
Зашто се у библиотеци осећам безбедно
Ја знам да већина мојих вршњака није заинтересована за читање, јер има толико ''паметнијих'' ставри од читања досадних књига, када време могу да проведу на интернету. Библиотека није место где може да се коментарише изглед других тинејџера ( да ли има ''нике'' тренерку, ''аир мах '' патике ...). Већину то једино и интерсује, ако дође до неког конфликта још боље!!! Марта Савић |