Narodna biblioteka «Stevan Sremac» je jedna od najstarijih kulturnih ustanova u Gradu i prva javna biblioteka u Južnoj Srbiji.
Grupa profesora je u okviru Gimnazije 1879. godine osnovala biblioteku i čitaonicu, koje su služile i građanima, te se ova godina smatra godinom osnivanja niške Narodne biblioteke.
Dve su značajne ličnosti bitne za dalji život Biblioteke.
Niški vladika, Jeronim Jovanović, je 13. maja 1894. godine, testamentom zaveštao svoju kuću s dvorištem, novac i bogatu ličnu biblioteku za osnivanje biblioteke, koja je posle dugog sudskog procesa, svečano otvorena 19. septembra 1904. godine.
Biblioteka je 1906. godine dobila još jednu značajnu donaciju. Nakon iznenadne smrti Stevana Sremca, njegov brat, Jovan Sremac, poklonio je celokupnu piščevu ličnu biblioteku Narodnoj biblioteci.
Od otvaranja do kraja Drugog svetskog rata Biblioteka je bila pod patronatom Gimnazije. Direktor Gimnazije ujedno je bio i staratelj Biblioteke, a kao bibliotekari radili su gimnazijski profesori.
U Prvom svetskom ratu, bugarski okupator odneo je u Sofiju preko 11.000 dragocenih knjiga i bibliotečki inventar, a neznatan broj je posle završetka ovog rata vraćen.
U Drugom svetskom ratu, nemački okupator spalilio je oko 5.000 odabranih naslova, a veliki broj ostalih knjiga se tokom okupacije izgubio. Nakon oslobođenja, obnovljeni fondovi stradali su u velikoj poplavi, 23. juna 1948. godine u kojoj je uništeno preko 2000 knjiga i skoro celokupna periodika.
Nakon višegodišnjeg menjanja lokacija, Narodna biblioteka je 1959. godine pronašla svoje mesto u zgradi nekadašnje opštinske uprave, u ulici Borivoja Gojkovića br. 9.
Danas je Narodna biblioteka «Stevan Sremac» savremena institucia koja raspolaže fondom od preko 250.000 monografskih i preko 950 naslova serijskih publikacija, bogatom Zavičajnom zbirkom, kao i Kabinotom grafike, jedinstvenim u zemlji, sa oko 200 originalnih grafičkih otisaka.
S automatizacijom bibliografske obrada započelo se 2005.godine u programu NIBIS, koji je urađen po JUNIMARK (UNIMARK) standardu.
Na početku novog milenujuma, glavni zadatak Biblioteke je uspešno prilagođavanje novim tehnološkim dostigućima kako bi zadovoljila potrebe modernog korisnika informatičkog doba.
Ivana Petković
IZ ISTORIJE BIBLIOTEKE
NAGRADE I PRIZNANJA BIBLIOTECI I POJEDINCIMA
Narodna biblioteka je u svom stotridesetogodišnjem radu prolazila kroz razne faze razvoja u svim oblicima bobliotečke delatnosti. Od formiranja prve Niške čitaonice 1879.godine, periodi kriza smenjivali su se zavisno od društvenih događanja. Mnogo puta seljena, uništavana i obnavljana uvek je uspevala da se nekako održi. Postepeno, Biblioteka se razvijala i širila svoju delatnost, unutrašnju i spoljnu. U unutrašnjoj organizaciji dolazi do specijalizovanja službi po odeljenjima i odsecima,i vrši se obrazovanje i osposobljavanje kadrova. Svoju društvenu delatnost širi organizujući izložbe, predavanja, seminare kao i saradnju sa drugim većim bibliotekama širom bivše Jugoslavije. Danas je ona kulturna, naučna, obrazovna institucija od posebnog društvenog značaja, uređena po međunarodnim bibliotečkim principima. Da je ostvarila dobre rezultate tokom svog razvoja, pokazuju brojna priznanja, dodeljena kako Biblioteci kao instituciji tako i njenim radnicima, koji su svojim učešćem i radom doprineli njenom unapređenju.
NAGRADE I PRIZNANJA DODELJENA BIBLIOTECI
1954. god (7. juli) Prva republička nagrada Sekreterijata za kulturu NR Srbije. Nagradu je dodelilo Ministarstvo za kulturu Srbije, za rad i unapređenje struke.
1958. god. Prva nagrada KPZ Srbije za kulturnu aktivnost Biblioteke.
1960. god. Prva nagrada Saveta za kulturu NR Srbije, za dugogodišnje rezultate rada.
1963. god. Prva nagrada KPZ Srbije, za višemesečnu akciju susreta opština pod nazivom „ Ljudi, knjige i štampa“.
1968. god. (24.11.) Nagrada za uspešnu realizaciju Pionirskih igara. Nagradu je dodelio Opštinsi odbor Jugoslovenskih pionirskih igara.
1969. god. (14. 10.) Povelja u znak priznanja za aktivno učešće u društvenopoltičkim organizacijama vlasti, dodeljuje Skupština opštine Niš povodom dvadesetogodišnjice oslobođenja grada Niša.
1972. god. (18.3.) Diploma u znak priznanja za uložene napore i postignute rezultate u unapređenju kulturno zabavnog života na selu, dodelila je KPZ Opštine Niš.
1977. god. (29.10.) i
1978. god. (13. 10.) Zahvalnice za poseban doprinos dat u ostvarivanju ciljeva omladinske radne akcije, dodeljuje Savez socijalističke omladine Srbije, Opštinska Konferencija Niš i ORA. (1977.god.,1978.god. i 1979.god. Biblioteka je više godina imala svoj ogranak koji je tokom jula i avgusta radio samo za brigadire ove akcije).
1978. god. (31.3.) Nagrada „Mlorad Panić Surep“, za postignute rezultate u razvoju bobliotečke delatnosti i unapređivanjau bibliotekarstva u Republici, dodelila je zajednica matičnih biblioteka Srbije.
1978. god. Nagrada „Učitelj Tasa“, dodeljuje KPZ Opštine Niš.
1979. god. Prvomajska nagrada, dodeljuje Veće Saveza sindikata opštine Niš.
1980. god. (28.5.) Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, povodom stogodišnjice postojanja a za istaknute zasluge u približavanju knjige čitaocima i unapređivanju bibliotekarstva, čime je učinjen značajan doprinos u širenju prosvete i kulture, ukazom Predsedništva SFR Jugoslavije. Nagradu je uručio predsednik Skupštine opštine Niš Milibor Jovanović, upravniku Narodne biblioteke Petru Petroviću, 28.11.1980.godine.
Biblioteka je dobijala i više desetina zahvalnica i spomen plaketa od radnih i društvenih organizacija.
NAGRADE I PRIZNANJA DODELJENE POJEDINCIMA
Dušan Milačić - (Radio kao bibliotekar i upravnik od 1923 do1935.god.).Godine 1961. dobio je Oktobarsku nagradu Beograda za književnost. Godine 1976. dobio je nagradu „Miloš Đurić“.
Miodrag Jovanović – (Upravnik biblioteke od 1952.god. do 1979.god.). Godine 1949. dobio je Orden zasluga za narod III reda od Prezidijuma Narode skupštine FNRJ. Godine 1955.(15.5.) dobio je Diplomu za vanredno zalaganje u društvu na polju kulturno umetničkog vaspitanja radnih ljudi grada i sela, očuvanje revolucionarnih tradicija društva, dodeljuje KUD Abrašević. Iste godine, 20.11.1955., dobio je pohvalnicu za uspešan rad i unapređenje sporta u gradu Nišu, dodeljuje Gradski Savez sportova. 1970.god.(30.6.) dobio je Diplomu u znak priznanja za izuzetan doprinos ovom sportu, dodeljuje Opštinski košarkaški odbor grada Niša. Iste godine dobio je Povelju povodom petnaest godina „Meseca knjige“,za značajne rezultate ostvarene na razvijanju sadržaja akcije „Mesec knjige“ i ostvarenju interesovanja čitalaca za knjigu, dodeljuje KPZ Srbije.
Godine 1971.(14.10.) posthumno, za kulturni i javni rad, dodeljena je nagrada „Učitelj Tasa“, a 4.11.1971.god., dobio je nagradu „Milorad Panić Surep“, za izuzetno zalaganje i postignute rezultate u unapređivanju bibliotečkog rada i razvoja bibliotekarstva u Republici. Tu nagradu dodeljuje Zajednica matičnih biblioteka Srbije.
Godine 1974. (18.10.) posthumno mu je dodeljena Povelja za dugogodišnji rad i doprinos afirmaciji lista ustanove „Narodne novine“. Godine 1978. (3.jula) Zlatnu značku dodeljuju mu JHS, kao najviše priznanje festivala za izuzetan doprinos razvoju i unapređenju Jugoslovenskih horskih svečanosti. A 1984. god. dobio je i Jubilarnu plaketu za doprinos i afirmaciju lista „Narodne nivine“.
Predrag Cvetičanin (bibliotekar i VD upravnik, radio u bilioteci od 1953. do 1981.god.) .Godine 1954. doboio je nagradu „Borbe“ za priču „Susret“ . Predsednik žirija bio je Ivo Andrić.
Prvi dobitnik Oktobarske nagrade grada Niša za književnost i aktivno učešće u književnom životu grada. Spomen plaketu i Srebrnu medalju za dugogodišnji predan rad u Pionirskoj organizaciji, dodeljuje opštinska konferencija Socijalističkog saveza povodom 25 godina Pionirske organizacije. Nagradu „Milorad Panić Surep“ dobio 1978. za dugogodišnji rad u bibliotečkoj delatnosti, dodelila Zajednica matičnih biblioteka Srbije.
Nikola Meljanicki (bibliotekar, radio u biblioteci od 1957. do 1961. god.). Na konkursu „Borbe“ 1954.god. dobio prvu nagradu za priču „Bolje“, a 1964.god. Oktobarsku nagradu Niša za književnost.
Mirko Milojević (viši knjižničar, radio u biblioteci od 1959. do 1992. god.). Igrao veliki rukomet u ekipi niškog „Železničara“(prva liga) i više puta bio u rukometnoj reprezentaciji Jugoslavije. Dobio 1947. god. značku ZREN (za Republiku napred) za fizičke aktivnosti. Prvak Jugoslavije 1948. god. u narodnom višeboju, 1956. dobio Mozaičku plaketu, za visoki domet u rukometu (jedan od četvorice u zemlji), dodeljuje Savez sportova Jugoslavije.
Živana Stanisavljević (bibliotekar, radila u biblioteci od 1960. do 1988.); 1960.god. dobila Pohvalu KPZ Niš za uspehe na širenju kulture i zalaganje u tradicionalnoj akciji „Mesec dana knjige“. Dobila 1980. Zlatnu značku KPZ Srbije, za nesebičan, predan, dugotrajan i stvaralački rad u širenju kulture naroda i narodnosti SR Srbije.
Branka Simonović (knjižničar, radila u biblioteci od 1961. do 2000. god.) dobila je Prvomajsku nagradu za dugogodišnji rad. Nagradu je dodelilo Veće saveza sindikata Niša.
Zorka Mitričevska Mitić (knjigovezac, radila u biblioteci od 1962. do 1980.); 1989. god. dobila Prvomajsku nagradu za dugogodišnji rad. Nagradu je dodelilo Veće saveza sindikata Niša.
Petar Petrović (bibliotekar i upravnik do 1986. (radio u biblioteci od 1962. do 1996.); 1972.god. dobija Priznanje republike Crne Gore - SO Žabljak za doprinos povodom formiranja biblioteke „Solidarnost„ u Žabljaku. Zlatnu plaketu Saveza izviđača opštine Niš za izuzetne uspehe u radu na ostvarivanju programa i razvoju izviđačke organizacije dobio je 1972. Odlikovanje „Srebrni javorov list sa zracima“ dobio 1975. za izuzetne uspeheu radu na ostvarivanju programa Saveza izviđača Srbije i za obavljene zadatke od interesa za celu izviđačku organizaciju u Jugoslaviji, odlikovanje dodelio Savez izviđača Srbije. Dobio je i mnogobrojne diplome, zahvalnice i plakete.
Zoran Nikolić (viši kljižničar, radio u boblioteci od 1964. do 1987.) Dobio Prvomajsku nagradu 1984.god. dodeljuje Veće Saveza sindikata opštine Niš.
autor Snežana Milenković
Sigurno mesto
Narodna biblioteka ''Stevan Sremac'' iz Niša, 15.12.2009.u Osnovnoj školi '' Stefan Nemanja'' je potpisala Memorandum o saradnji škola sa institucijama iz loklane zajednice, za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Biblioteke oduvek postoje kao sigurna mesta u kojima će te naći zaštitu i brigu za dušu i za telo. Vreme provedeno sa knjigama je vreme provedeno sa najboljim prijateljima. Duhovno će vas sigurno podučiti i osnažiti ali i sačuvati vaše dragoceno vreme od dangube i nepoželjnog društva.
U biblioteci, u prijatnoj atmosferi uz iznajmljenu knjigu i mnoštvo interesantnih sadržaja, sa starim i novim prijateljima naučićete kako zdravo da iskoristite deo svog slobodnog vremena. To je odličan način da ne zakoračite u virtualni svet prevare, lažnih prijatelja, kratkotrajne sreće, ucena i depresivno- agresivnog ponašanja pojedinaca i grupa.
Boravak u biblioteci je sigurno najlepši deo kreativnog odrastanja u životu mladih. Savremena biblioteka za decu i mlade kontinuirano adaptira redovne aktivnosti ( iznajmljivanje knjiga, promociju i propagandu čitanja, ...) prema aktuelnim potrebama čitalaca. Postoji mnogo načina da se mladi osećaju lepo i sigurno.
Raznovrsni sadržaji u knjigama i razmena iskustava sa čitaocima i osobljem biblioteke podstiču mlade čitaoce na kreativnije razmišljanje i delovanje. Biblioteka na taj način postaje utočište za sticanje kvalitetnog znanja što utiče na jačanje samopoštovanja i poštovanja drugih.
Deco, zadovoljstvo nam je obavestiti Vas da kod nas postoji jedno bajkoliko mesto – biblioteka -.
(''I pošto posmatranje lepote dovodi do opažaja, a našu žudnju istovremeno primiruje spokoj u dobrom ili u lepom, osetih kako me prožima neka velika ugodnost i pomislih koliko mora da je zadovoljstvo raditi na tom mestu.
Po onome kako se to mesto mojim očima ukazalo, u tom popopdnevnom času, ono mi se učinilo kao radosnotvorilište znanja.''- Umberto Eko )
Autor teksta
Mira Cerović
Zašto se u biblioteci osećam bezbedno
Ja znam da većina mojih vršnjaka nije zainteresovana za čitanje, jer ima toliko ''pametnijih'' stavri od čitanja dosadnih knjiga, kada vreme mogu da provedu na internetu. Biblioteka nije mesto gde može da se komentariše izgled drugih tinejdžera ( da li ima ''nike'' trenerku, ''air mah '' patike ...). Većinu to jedino i intersuje, ako dođe do nekog konflikta još bolje!!!
Pošto ne pripadam većini, ne interesuje me materijalni status roditelja mojih drugara i biblioteku vidim kao mesto gde mogu da se isključim iz svega toga... mesto gde mogu da sednem i pročitam veoma zanimljivu knjigu i ne starhujem da li ću da imam problema sa određenim tinejdžerima za koje nemam razumevanja. To je po meni, pametno potrošeno vreme gde može mnogo toga da se sazna, nauči ...
Tamo u miru mogu da razmišnjam o određenim situacijama u kojima sam se našla ili mogu da se nađem i o posledicama... Zato biblioteku vidim kao bezbedno mesto.
Marta Savić
VIII razred OŠ''Radoje Domanović''
Niš