Елизабета Георгиев
Живети с књигом, значи живети посебан живот у којем се дани не понављају и у коме је свако јутро посебно. Да ли је данас читање она магија о којој су причали наши преци, који нису знали за инстант забаву у виртуалним световима и којима је књига била карта за бекство од стварности? Како су изгледали дани дечака и девојчица пре неколико деценија, који нису слободно време трошили на видео игрице?
„Нема потпуније проживљеног дана нашег детињства, од оног који смо провели са омиљеном књигом“ говорио је Марсел Пруст. Да ли ова сентенца важи за данашњу децу? Има безброј питања, али мало одговора који се односе на то шта значе књига и читање у животима данашње деце. Пробудити читалачке навике код девојчица и дечака који се од рођења успављују са паметним телефонима није лако, али уз мало добре воље могу се проводити потпуно проживљени дани уз књигу и у овом веку.
Све више се говори о кризи читања, с једне стране, односно о чињеници да се много више чита данас него раније, с друге стране. Истина је негде између. Читање као креативан и користан ритуал у традиционалном облику је у великој мери замењен читањем информација у дигиталном облику које се множе великом брзином и у које читалац може да утоне. Авантура звана читање везана је за шетњу дигиталном улицом која је широка и протеже се унедоглед, али која има и споредене уличице у којима читалац сврати, жељан да се одмори и да се сретне са добром старом папирном књигом.
Светска истраживања доказују да се велики део природне интелигенције човека развија до његове осме године. Да би се овај потенцијал ослободио, дете треба да прође кроз различите сензорне стимулансе, а читање игра важну улогу у откључавању невероватних могућности људског мозга. Које су користи за дете када му читају у доби од 0 до 7 година?
Читање у раном детињству креира ставове и потребу за учењем детета и узрок је развоја функционалне писмености. Читање је основа способности и детета и одраслог човека да извуче информације из различитих извора, да је анализира и донесе разумну оцену. Када родитељ детету од рођења чита најмање 15 минута дневно, помаже му да стекне знање и развије своју природну радозналост, дајући му солидну основу да уђе у школу. Прекасно је да љубав према књигама и читање почиње у школи.
Познато је да деца којима се од од малена чита боље савладавају школско градиво, јер имају бољи речник, успешно и несвесно савладавају граматичка правила. Приче садрже 50% ређе коришћене речи, него рецимо вољене емисије на ТВ-у, а у свакодневици речник је још сиромашнији. Дакле, када детету читамо, помажемо му да чује речи које неће наћи нигде другде, односно са којима се тешко може срести у обичној комуникацији.
Искуство деце са књигама и читањем пре него што крену у школу је кључ добре припреме за академско окружење. Ако дете тек треба да научи шта је књига, да разуме однос између илустрација и текста и да научи чудне речи и конструкције, његов пут кроз образовање је много компликованији. Зато је од рођења детета важно да буде окружено књигама, да добијете лични пример од својих родитеља који показују да читање није досадна обавеза, већ потреба и користан и креативан начин дружења са дететом.
У природи је детета да ради оно што раде његови родитељи или старији. Процес таквог подражавања има у себи стваралачки карактер, јер дете наставља да развија, дограђује и надграђује примљену информацију коју је добило од околине. Све ово се односи и на читање. Ако родитељи или други чланови породице читају, радознало дете ће исказати жељу да и само чита. Само читање је и из перспективе детета и из перспективе одраслог врста игре. Зато је важно дете што раније упознати с књигом и играти се с њом.
Родитељи који читају својој деци граде снажан однос с њима. Они боље познају потребе деце и у стању су успешније да преносе своје вредности, мишљења, ставове. Заједничко читање доноси корист обема странама – дете учи ствари које су непознате о свету око себе, а родитељ акумулира знање и ствара чвршћу везу са дететом, што му омогућава непосредније и суптилније да учествује у његовом развоју. Ако родитељ чита само једну сликовницу дневно свом малом детету, за три године прочитаће преко 1000 сликовница. Заједничко читање помоћи ће детету да изгради снажан однос с мамом или татом, да га учини самопоузданијим у својим способностима и да му отвори врата науке и уметности.
Зато би мала порука за родитеље била: Не преносите одговорност на неког другог – инвестирајте у будућност детета и запамтите: Када заједно читате, одрастате заједно!
Које су предности читања од најранијег узраста? Најчешћи одговор би био да се читањем стимулише кретивност, подстиче се развој маште што деци омогућава да пронађу прави пут у животу и да сама одреде у ком правцу желе да крену…
„Зар није мали(а) за књиге?“ је питање које се често чује. Имајући у виду праксу и горе наведено закључак је да деца никада нису мала за књиге. Истраживања о пренаталном читању су показала да већ у стомаку мајке дете може да чује и да је препоручљиво да се беби чита наглас већ након неколико месеци од зачећа. Дете треба рано да стекне позитивну слику о књизи. Данас је издавачка продукција таква да на тржишту има пуно гумених књига намењених најмлађима, које деца могу да гризу, да се играју се њима, али и да их доживљавају као супер интересантне играчке о којима мама прича нешто замимљиво. Како године пролазе на ред долазе бојанке, које дозвољавају деци да је достварују, сами креирају, па сликовнице и стрипови. Важно је да дете схвати да су то његове књиге, да може с њима да ради шта жели, али и да му се покаже и да се научи да треба да поштује и чува ту папирну ствар. Дете треба да се стимулише да се игра с књигама и да полако схвата да је књига извор забаве, а касније како расте и да је извор знања и умећа.
Читање је базична делатност за развој маште. Дете речи претвара у ликове и прави асоцијације. По речима стручњака довољно је само шест минута читања да би се смањио ниво стреса за две трећине, а задовољство мира да се повећа.
Док су деца сасвим мала уче да говоре углавном слушањем. Њихове вербалне способности убрзано напредују како почињу да уче да читају. Ако дете доста чита док је мало, најчешће ужива у читању као тинејџер.
Деца имају себи својствену моћ активне имагинације. Ова имагинација им омогућава да удахну живот играчкама и предметима око себе. Када дете чита, ова моћ се подстиче и развија, а дете гради креативне способности које може испољавати на различите начине и кроз различите уметности.
Свака врста литературе – били то стрипови, часописи, натписи на производима или „праве“ књиге, могу децу мотивисати на читање. Не треба бринути ако се такви текстови не чине довољно „озбиљним“, јер стварају добру подлогу развоју дететовог вокабулара па показују како написано може бити и визуелно привлачно. Када детету читање постане пријатно, тада се може подстицати на избор другачије врсте литературе.
Потребно је стално радити на процесу доказивање деци да је књига добра и корисна, те да је она непресушан извор задовољства, знања и вешина. Неопходно је изграђивати љубав према књизи код деце, а у тој мисији заједничким снагама треба да раде родитељи и школа и библиотека. Сви они заједно треба максимално да ангажују све своје ресурсе (штампане књиге, часописе, електронске књиге, стрипове, али и позориште, филм, компјутерске игрице веб садржаје, аудио и електронске књиге). Циљ је показати и доказати детету да је читање лепо и да се од читања расте!
Нико не треба да намеће деци шта ће да читају. Слобода избора је рецепт за самопоштовање и сигурност и када је о читању реч. Дечија радозналост треба да доведе дете читаоца до тражене и жељене књиге. Задатак и родитеља, и наставника, и библиотекара је да прате читалачка интересовања деце, без обзира на то да ли је књига о диносаурусима, фудбалу, да ли је о принцезама, пиратима, мумијама. Довољно је да деца имају жељу да прочитају некакав текст и да размишљају о њему. Шта ће се после тога десити не можемо да знамо. У креирању читалачких навика најмлађих најбоље је кренути од онога шта децу заиста интересује.
Не треба инсистирати да се читање претвори у обавезу. Дете читалац само треба да открије и презентује своју жељу за читањем. Да ли ће му у томе помоћи мама и тата, наставник или библиотекар, циљ је да оно само схвати да је читање лепа, корисна и креативна ствар и да му причињава задовољаство. Истраживачки дух у том процесу дозвољава детету да се упознаје са различитим облицима и жанровима дечје књижевности и да пронађе онај прави који ће му дозволити да максимално ужива у чину читања.
Детету треба показати да читање од детета гради особу која одраста у моћног човека, који читајући прикупља не само знање, већ и спознају свог бића и препознавање себе у деловима прочитаног, што се рефлектује на изградњу њега самог у квалитетну особу.
Дечија књига данас налази се пред мноштвом изазова и ти изазови повезани су са свим елементима постојања књиге уопште, која је угрожена све већо доминацијом интернета. У виртуелној свакодневици живе писци за децу, илустратори дечијих књига, издавачи, али и дечије библиотеке и дечији библиотекари, као и сви остали који имају задатак да промовишу књигу и читање код деце (родитељи, школа, друштво). Симбиозом само позитивних фактора свих учесника у промоцији читања, дечија књига може опстати и бити нераскидиви део живота својих малих читалаца.
Задатак библиотекара, као једне од три кључних карика у креирању малог читаоца, је да не буду пасивни посматрач већ да изађе изван простора саме библиотеке и стандардних библиотечких обавеза, детету да буде занимљив, да је увек у току са дешавањима на књижевној сцени, да увек зна шта је добро, популарно, квалитетно штиво, како за оне најмлађе кориснике, претшколце, тако и за млађе и старије основце
Стерилност традиционалне библиотеке и традиционалног типа библиотекара, који чека да корисник дође, потражи одређену публикацију и добије је, у данашње време је неприхватљиво. Савремена деца и тинејџери очекују другачију атмосферу у библиотеци, која је прилагодљива њиховим захтевима, интересовањима и схватању, што је разлог да и библиотекар буде много агилнији, спретнији, образованији, предусретљивији и прилагодљивији савременом захтевном кориснику. Библиотекар који ради с децом треба да буде њихов друг који им помаже да читањем реше неки свој проблем.
Читање као померена стварност је дар да читајући књигу читалац отвори врата другог света, да га књига позове на пут. Писац књига за децу је водич кроз овај свет. Уколико је писац добар он више наводи дете читаоца да буде и с књигом и у књизи, пружајући му прилику да читајући и оно само постане јунак те приче. Писац треба да води рачуна о избору теме, стилу, мора бити искрен, јасан у изразу, да разуме шта је вредно, да размишља као потенцијални читалац, да је довољно јак и убедљив. Ако је такав, дете читалац ће га увек пратити. Мали читаоци данас очекују од савремених дечјих писаца да никада не заустављају своју уобразиљу, да буду пустолови и неуморни истраживачи, који ће успети само тада када креирају нешто посебно, оригинално и неочекивано. Дечја књига је до краја слободна, разиграна, неодговорна, и својом љупком неозбиљношћу угрожава самодопадљиву, трагикомичну крутост оног дела праве књижевности који је претенциозан, а без праве снаге. Дечја књига 21. века жели да буде оригинална, јединствена, креирана са специфичним карактеристикама, прилагодљива савременим читаоцима, који су све захтевнији и пробирљивији.
Авантура звана читање је изузетно занимљива, као свака авантура. Ова авантура је другачија по томе што има више лица, зависно од књиге која се чита и да би што више деце читалаца била део те авантуре, значајно је да књига, као главно полазиште у авантуристички поход, буде баш по укусу детета. Какве књиге воле данашња деца читаоци – пустолови?
Данашња деца читаоци воле књигу која поштује и разуме њихове личне жеље и тежње. Слика детета у књижевном тексту је другачија – оно постаје модеран херој који има своје принципе и своје Ја.
Данашња деца читаоци воле књигу која говори о неким табу темама – о црној, понекад агресивној страни детета, о тајнама сексуалности и слично.
Данашња деца читаоци воле књигу у којој се експериментише са језиком, са речником, са облицима стиха и наративношћу приче и романа – што необичније и неочекиваније, то боље
Данашња деца читаоци воле књигу која им пружа могућност да се суоче са стварношћу и у којој не постоји наглашена сентименталност.
Данашња деца читаоци воле књигу која у којој је граница између књижевног света и стварности уклоњена. У таквом безграничном пољу дете проналази хиљаде могућности директно да учествују у оном што чита, да се препозна у неком од ликова, те да штиво максимално доживљава као своју причу.
Данашња деца читаоци воле књигу која се игра са жанровима
Да би дете одрастало мирно, весело, сретно, читање мора бити део његовог свакодневног живота од малена. Читање није скупа стар, већ инвестиција у сутра, а то дете треба да научи у породици, па у школи и наравно у библиотеци која може да буде смештена и у некој споредној улици велике дигиталне улице, али да је увек близу њега, детета читаоца.
